Loša godina za pčelare

Zbog toga će gubitak u izvozu ovog pčelinjeg proizvoda biti skoro šest miliona dolara u odnosu na prosečne godine.

Živanović je, kako prenosi Fonet, ocenio da su nepovoljne klimatske prilike nanele ogromnu štetu domaćem pčelarstvu, koji će ove godine proizvesti oko 2.500 tona meda.

– Ova godina je jako loša, pre svega zbog loše bagremove paše, jer je bagrem izmrzao skoro u celoj Srbiji. Suncokret je dao standardno prosečan prinos, bilo je nešto livadskog meda, pre svega na jugu Srbije, ali je i lipa podbacila. Sve u svemu veoma loša godina – rekao je predsednik SPOS. Živadinović je dodao da kod pčelara još uvek ima zaliha meda i da će se ove godine se uglavnom izvoziti suncokretov med.

Prema njegovom navodima, i pored slabijeg prinosa meda, njegova cena na domaćem tržištu nije povećana i da je već tri godine od 700 do 1.000 dinara po kilogramu, zavisno od vrste meda. Pčelarstvom se u Srbiji bavi 15.000 domaćinstava koja imaju 1,2 miliona košnica, a prema zvaničnim podacima Svetske pčelarske organizacije Srbija ima najviše košnica po glavi stanovnika.

Živadinović kaže da je med iz Srbije jedan od najkvalitetnijih, zbog čega se uglavnom plasira na najprobirljivija evropska tržišta, sa najvišim standardima kvaliteta, na kojima postiže najbolju cenu. Norveška, na primer, do pre nekoliko godina nije uopšte uvozila med iz Srbije, a kada su se uverili u kvalitet našeg meda ta zemlja je ubrzo dospela na drugo mesto zemalja u koje najviše izvozimo med.

„Srbija med najviše izvozi u Italiju, a u vrhu liste naših kupaca su Nemačka, Austrija, Belgija, Španija…“, navodi Živojinović.

Ove godine kupcima u tim zemljama biće isporučena celokupna proizvodnja suncokretovog meda, dok će ono malo bagremovog meda ostati za domaće potrošače koji ga i najviše traže.