Loše stanje rudnika vezuje ruke nadležnima

Prema podacima koje smo dobili od Ministarstva rudarstva i energetike rudna renta u Srbiji iznosi od tri do sedam odsto od ostvarenih prihoda. Nadležni kažu da je procenat nadoknade za istraživanje i eksploataciju ruda u zemljama u okruženju na istom nivou kao i u Srbiji. Međutim, u mnogim zemljama Evrope i sveta rudna renta iznosi 20 do 30 odsto od prihoda kompanija koje se bave istraživanjem ili eksploatacijom ruda pa se postavlja logično pitanje da li te procente nadoknade treba podići i u Srbiji. Na taj način bi se moglo povećati i učešće rudarstva u bruto domaćem proizvodu. U ovom trenutku, na osnovu dostupnih podataka, rudarstvo učestvuje sa dva odsto u BDP Srbije, a taj udeo bi mogao da poraste i do pet odsto.

Ono što je takođe indikativno je i to da Naftna industrija Srbije plaća nižu rudnu rentu nego što je to propisano zakonskim rešenjima. Naime, visina rudne rente za naftu u Srbiji je sedam odsto od prihoda a NIS plaća tri. Razlog za to su odredbe međudržavnog sporazuma Srbije i Rusije potpisanog u vreme kada je planirana izgradnja gasovoda „Južni tok“. U međuvremenu se odustalo od tog projekta ali je iznos rudne rente predviđene za NIS ostao isti do danas.

Zakonom o potvrđivanju međudržavnog sporazuma Srbije i Rusije definisano je da u slučaju unošenja u zakonodavstvo Srbije izmena koje dovode do pogoršanja uslova oporezivanja akcionarskog društva Naftna industrija Srbije, do dostizanja isplativosti projekta, oporezivanje tog preduzeća će se vršiti u skladu sa zakonodavstvom koje je bilo na snazi na dan potpisivanja sporazuma, do završetka modernizacije NIS-a. Imajući u vidu da projekat nije dostigao svoju isplativost, shodno ovoj odredbi Zakonom o potvrđivanju Sporazuma, Naftna industrija Srbije plaća rudnu rentu u visini koja je bila obavezna u vreme potpisivanja Sporazuma – objašnjavaju za Danas u Ministarstvu rudarstva i energetike.

LJubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže za Danas da nadležni u Srbiji teško mogu izdejstvovati povećanje rudne rente. – Drugim rečima, država može da poveća rudnu rentu ali se postavlja pitanje u kojoj meri bi to bilo oportuno. Naime povećanje rudne rente može samo da demotiviše strane investitore da ulažu u istraživanje rudnog sektora a one koji su već krenuli u taj posao da odustanu od njega . Konkretan primer bi mogao da bude Rudasko-topioničarski basen „Bor“. Država se muči da uopšte nađe investitora koji bi pomogao da taj veliki kompleks nastavi sa radom tako da nema još i luksuz da tako kažemo izvoljeva kada je reč o visini rudne rente. Prema tome želje su jedno a mogućnosti nešto sasvim drugo. S obzirom na sve izrečeno jasno se vidi da država nije u poziciji da razmišlja o povećanju rudne rente ma koliko ona bila niska ako se uporedi sa stanjem u drugim zemljama – naglašava naš sagovornik. On dodaje da bi bilo dobri kada bi nadležni uspeli da povećaju rudnu rentu koju plaća NIS ali je i po tom pitanju pesimista da se može bilo šta promeniti. – Svojevremeno je sklopljen međudržavni sporazum između Rusije i Srbije kojim je definisana i visina rudne rente za NIS, preduzeća u vlasništvu ruskog državnog giganta Gasproma. Precizirano je da visina nadoknade bude u visini od tri odsto i da se ona ne povećava sve dok se ne promene određeni uslovi. To je tada bilo dobro rešenje jer je planirana izgradnja Južnog toka koji bi Srbiji obezbedio drugi pravac snabdevanja gasom, dovoljne količine „plavog energenta“ i zaradu kroz tranzitne takse. Na žalost taj projekat na kraju ipak nije sproveden i to ne greškom Srbije već zbog globalnih političkih dešavanja. Sada bi s obzirom na to bilo lepo kad bi Vlada uspela da izdejstvuje da Rusi plaćaju veću rudnu rentu. Međutim, mislim da su nadležnima kod nas i po tom pitanju vezane ruke. Naime, kako tražiti od NIS-a da izdvoji veća sredstva za rudnu rentu kada državna preduzeća poput Petrohemije imaju velika dugovanja prema NIS-u – ističe Savić.

Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije kaže za Danas da bi država mogla da propiše veće rudne rente ali da bi se na tom planu trebalo rukovoditi od slučaja do slučaja. – Potpuno bi bilo iracionalno podići rudnu rentu na recimo 30 odsto, što država svakako može u slučaju RTB Bor. Sasvim je jasno da nijedan strani investitor ne bi želeo da preuzme firmu-gubitaša tog tipa a da rudna renta bude tako visoka. U tim slučajevima bi trebalo ići na niske rudne rente sa ciljem da se tako veliki sistemi prodaju. Kada je reč pak o nekim drugim manjim rudnicima sa rudnim bogatstvom čije je eksploatisanje komercijalno isplativo tu svakako ima prostora da se nadoknada poveća. Stoga treba formirati ekspertski tim koji bi detaljno proučio situaciju i procenio u kojim slučajevima treba insistirati na dizanju rudne rente a u kojima ne – zaključuje Vuletić.