Loše vreme umanjilo prinose

Proizvođači kažu i da je na pomolu jedna od najlošijih godina jer trenutna otkupna cena „crvenog zlata“ ne premašuje cifru od 150 dinara po kilogramu.

Ni vremenske prilike ove godine ne idu na ruku malinarima zbog čega je i berba kasnila. U „Zlatarplastovoj“ hladnjači u Bistrici, jedinoj u novovaroškoj opštini, prvi kilogrami maline stigli su tek 14. juna iz malinjaka u limskoj dolini, a ovih dana bi konačno trebalo da počne berba i u zasadima na višim nadmorskim visinama. Hladnjačari kažu da su vreline i vruć vetar usporile zrenje i negativno uticali na veličinu i kvalitet ploda, a katastrofalne posledice mogla bi da ublaži jedino obilna kiša.

– Istina je da malinari već imaju ogromnu štetu. Malina je najpre zimus izmrzla na ekstremno niskim temperaturama, a zatim je sredinom maja pao i sneg koji je polomio tek izlistale lastare, kaže Radenko Matović, šef otkupa u „Zlatarplastovoj“ hladnjači.

Proizvođači su demotivisani i kako ističu, nepovoljnom cenom otkupa. „Vilamet“ se plaća 135, a „mikera“ 145 dinara po kilogramu, što nije dovoljno ni za pokrivanje troškova i štete, a kamoli za zaradu odnosno reinvestiranje. Pogodnost je što „Zlatarplast“ svojim kooperantima plaća i dodatnih 5-7 dinara po kilogramu na ime naknade za prevoz. Najnoviji dogovori sa hladnjačarima u Vladi Srbije i resornim ministrom, ipak, ohrabruju proizvođače da će se iz sezone izvući sa pozitivnim efektima.

– Akontaciona cena bi morala biti minimum 180 dinara jer bi sve ispod toga bila čista katastrofa, obzirom da nam je zbog vremenskih neprilika desetkovan rod. Imali smo dosta vanrednih radova i prskanja u malinjacima što je poskupelo proizvodnju, pa smo do berbe imali 125 dinara troškova po kilogramu roda. Zbog suše plod je lakši, pa berači za dan u kilogramima uberu znatno manje nego lane, a dnevnica je preko 2.000 dinara, kaže Milutin Mišo Živković iz Nove Varoši, predsednik Saveza „Srpska malina“ koji okuplja 26 lokalnih udruženja iz zapadne i južne Srbije.

U komorama hladnjače u Bistrici do sada je smešteno više od 800 tona roda otkupljenog od proizvođača iz Nove Varoši, Priboja i Prijepolja. U „Zlatarplastu“ , međutim, očekuju da će i pored smanjenih prinosa ove godine otkupiti nešto više maline nego lane.

– Povećao se broj kooperanata i sada ih imamo više od hiljadu, pa očekujemo da će naša hladnjača tokom ove berbe otkupiti više od 910 tona, koliko je bilo lane. Većina malinara sa kojima sarađujemo proširila je i zasade koji sada stižu na rod, kaže Matović.

Malinarstvo je, inače, u ovom delu Srbije do pre nekoliko godina bilo tek u povoju. U poslednje vreme zasada je sve više. U ove tri susedne opštine pod malinom je trenutno oko 750 hektara, a najviše u Prijepolju. U novovaroškom kraju je oko 60 hektara malinjaka, a „crveno zlato“se uglavnom gaji na usitnjenim percelama.