Lošiji đaci u gradskim opštinama

Jedan od prvih je skok Srbije na Duing biznis listi Svetske banke, gde je po kriterijumu vremena potrebnog za početak gradnje zauzela 36. mesto. Pre donošenja novog Zakona o planiranju i gradnji, naša zemlja bila je na 186. poziciji, ali je nakon tog, preskačući za dve godine 150 mesta, došla iza SAD, Finske i Irske, a ispred Austrije, Italije, Holandije i Švajcarske.

Ipak, nisu se sve sredine podjednako dobro snašle u elektronskom sistemu. Među najuspešnijima je Trgovište, gde je za građevinsku dozvolu potreban jedan dan, u Gadžinom Hanu i Vladimircima dobija se za dva, u gradovima Čačak, Vranje i Sombor procedura traje oko tri dana, dok su opštine u Beogradu, sa pet potrebnih dana za to, Zemun, Palilula, Stari grad, Grocka i Vračar. Ali, ima onih kojima je potrebno mnogo više, poput Osečine i Kladova, gde investitor mora da računa na zastoj od 25 do 26 dana. Inače, republički prosek iznosi šest dana.

– Lokacijski uslovi najbrže se dobijaju u opštinama Boljevac, Rača i Majdanpek, za pet do šest dana, a od gradova u Čačku, Vranju i Zaječaru, gde procedura traje sedam do osam dana. Međutim, Osečini je potrebno 39 a Bačkoj Palanci 36 dana za isti posao. Republički prosek za izdavanje lokacijskih uslova je 13 radnih dana – kažu za Danas u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Ni za upotrebne dozvole praksa nije ujednačena, pa se one za dan ili manje dobijaju u Sjenici, Bosilegradu, Lajkovcu i Trgovištu. Od gradova su najuspešniji Subotica, Šabac i Sombor, gde se čeka manje od tri dana, dok su opštini Bela Crkva za to potrebna 23, a Kanjiži čak 34 dana. Republički prosek iznosi sedam radnih dana.

– Nije samo vreme potrebno za dozvolu merilo uspešnosti lokalnih sredina, već i broj obrađenih predmeta. Od početka primene izdavanja elektronskih građevinskih dozvola, odnosno od 1. januara do 30. novembra 2016. godine, na teritoriji Srbije, podneto je 56.369 zahteva za elektronsko izdavanje akata za građenje. Od navedenog broja rešeno je 52.548 ili 93,2 odsto predmeta, od čega je zeleno svetlo dato za 36.035, negativno je rešeno 16.513 zahteva, obustavljeno 292, dok su ostali zahtevi u toku rešavanja, odnosno u postupku usaglašavanja – kažu u Ministarstvu i naglašavaju da je novi sistem objedinjenih dozvola, još prošle godine pomogao da se u sektoru građevinarstva zabeleži rast.

U Ministarstvu ističu da su prema broju pozitivno rešenih zahteva najuspešniji u Subotici, Valjevu, Kraljevu, Pirotu, Kruševcu, Malom Crniću, Topoli, Svilajncu, Bujanovcu i Adi. Interesantno je da se na dnu liste po broju pozitivno rešenih akata nalaze samo opštine sa područja Grada Beograda – Zemun, Stari grad, Savski venac, Zvezdara i Voždovac.

Rekordi

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj izdatih građevinskih dozvola u maju 2016. godine je 1.027, što je najveći broj u tom mesecu za poslednjih deset godina. Broj dozvola izdatih u junu 2016. je najveći otkako pratimo statistiku – 1.262 građevinske dozvole, što je za 48 odsto više u odnosu na jun 2015. dok je u julu izdata 1.301 dozvola ili dva odsto iznad junskog rekorda.

Vrednost predviđenih radova u prvih sedam meseci 2016. je za 35 odsto veća nego u istom periodu prošle godine.