Lošim državnim uslugama plaćamo povišice u javnom sektoru

Ovo znači da će ukupni rashodi za plate biti povećani za 8,1 odsto, ali će neto plate zaposlenih u javnom sektoru biti povećane za u proseku devet odsto pošto je ukinut doprinos za nezaposlenost na teret poslodavca. Međunarodni monetarni fond, Fiskalni savet i mnogi drugi stručnjaci upozoravali su da plate ne bi trebalo da rastu brže od nominalnog BDP-a koji će prema projekciji države biti 6,8 odsto naredne godine.

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović je juče izjavio da se „suviše dalo na povećanje plata u odnosu na povećanje javnih investicija, a time se potkopava i kreše privredni rast zemlje“.

Drugi problem kod plata u javnom sektoru je što je i u narednoj godini zadržana uredba o ograničavanju zapošljavanja u javnom sektoru po kom državne institucije mogu da zaposle nekog samo uz odobrenje posebne komisije na republičkom nivou. Nakon četiri godine primene ovog propisa, zbog koga se broj zaposlenih u javnom sektoru smanjuje za oko 10.000 godišnje, kvalitet nekih javnih usluga doveden je u pitanje.

„Otuda ta gimnastika, zabranite dodatno zapošljavanje, smanjiće se dodatno broj zaposlenih i to nije dobro. Ta mera je iznuđena, to se radi već šest, sedam godina, morala bi da se napravi sistematizacija, da se odredi koliko gde treba ljudi. Broj zaposlenih se smanjuje jer odlaze u penziju, ali odlaze na mestima koja su kritična. Već dve do tri hiljade ljudi treba zdravstvo, inspekcije trebaju još ljudi i uskoro će doći u pitanje njihovo samo funkcionisanje“, izjavio je Petrović.

U analizi Fiskalnog saveta iz oktobra navodi se da je zabrana zapošljavanja za posledicu imala rast privremeno-povremenih i sličnih angažmana i narušavanje strukture zaposlenosti, pri čemu su hronični i nedopustivi manjkovi u nekim sektorima, kao što su zdravstvo, Poreska uprava, ekologija, pristupanje EU u poljoprivredi.

I ekonomista Ivan Nikolić se slaže da je ograničenje zapošljavanja diskutabilno sa stanovišta efikasnosti jer se sve više ljudi zapošljava po ugovorima i drugim osnovama.

„U nekim segmentima javnog sektora ograničavanje zapošljavanja je spustilo kvalitet usluga ispod optimalnog. Puno toga smo uštedeli prethodnih godina i doveli udeo plata u BDP-u ispod proseka EU i sazreli su uslovi da se ukine takva mera. Ali sada je gotovo, budžet je napravljen. Možda, sledeće godine ako privredni rast bude išao kako je planirano u drugoj polovini godine se donese takva odluka“, ocenio je Nikolić.

S druge strane, Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smatra da je ograničenje zapošljavanja manje od dva zla.

„Ne možemo govoriti o potpunoj zabrani zapošljavanja jer su se ljudi zapošljavali u javnom sektoru na razne načine. Ta uredba sprečava da ne dođe do stihijskog rasta zapošljavanja u državnim institucijama. Istina je da neki organ pri vladi možda neće odobriti zapošljavanje tamo gde treba. To je loša zamena za uređen sistem zapošljavanja koji je trebalo uspostaviti“, smatra Arsić dodajući da u nekim sektorima kao što je zdravstvo ceo region ima problema sa odlaskom lekara u inostranstvo.

„Lekari odlaze i iz Hrvatske i Rumunije iako su mnogo bolje plaćeni nego u Srbiji, jer zemlje iz ovog regiona prosto ne mogu da pariraju platama u Nemačkoj. To bi trebalo da se rešava na nivou EU. Možda je trebalo da država subvencioniše stanove za medicinsko osoblje, ne samo za organe bezbednosti, tako bi ih pre zadržali naravno uz obavezu da ostanu i rade u Srbiji“, ističe naš sagovornik.

Treće sporno pitanje kod rasta plata u javnom sektoru je što će ove, a i sledeće godine ove plate rasti dvostruko brže od plata u javnom sektoru. Ovim se potpuno revidiraju kretanja iz prethodnih godina kada su smanjivani jaz između plata u javnom i plata u privatnom sektoru. Takođe, povećanje plata od sedam do 12 odsto u javnom sektoru nije išlo u pravcu uklanjanja dispariteta.

„Ovo povećanje plata ne ide u pravcu otklanjanja dispariteta. Recimo neke bezbednosne službe imaju najveći rast plata i primaće veću zaradu za isti posao nego ljudi u drugim sektorima. S druge strane administracija je prvi put u poslednje četiri godine dobila povećanje od sedam odsto, što je najmanje. To je populističko podilaženje niskim strastima širokih masa. Ti ljudi su jezgro države, oni pišu i sprovode zakone“, ocenjuje Arsić.