Nijedna država ne sme sebi da dozvoli da joj sudbina zavisi od jednog projekta. Tim pre što bi od rudne rente Srbija godišnje dobijala 29 miliona dolara ili četiri dolara po stanovniku. Nije to džeparac, ali nisu ni velike pare u odnosu na rizik koji taj projekat sa sobom nosi, tvrdi Luka Erceg, rođeni Kanađanin, američki biznismen iz San Dijega, nekadašnji suvlasnik američke firme koja je imala sve dozvole da u SAD izgradi dve fabrike litijuma, za koje je Ilon Mask nudio 325 miliona dolara.
Ne vidim kako Srbija može da propadne ako ne počne da rudari litijum. Može da propadne samo ako sama bude snosila troškove sanacije štete u slučaju da projekat Jadar propadne i Rio Tinto od njega odustane zato što im se prerada litijuma ne bi isplatila. Nijedna iole ozbiljna država ne sme sebi da dozvoli da joj sudbina zavisi od jednog projekta. Istovremeno, današnji način života, sa savremenim tehnologijama, ne može da opstane bez rudarenja, tako da se taj projekat mora objektivno sagledati.
Erceg je sada osnivač i generalni direktor Dynamique Financial LLC, firme koja upravlja investicijama, restrukturira kompanije i bavi se osiguranjem na veliko, strateškim konsaltingom i drugim finansijskim uslugama. U prilog tezi da se preuveličavaju ekonomski efekti projekta Jadar, sagovornik Radara navodi da je vrednost predviđene godišnje proizvodnje oko 580 miliona dolara – 58.000 tona litijum karbonata po trenutnim cenama od oko 10.000 dolara po toni.
„To znači da bi država od rudne rente od pet odsto godišnje imala 29 miliona dolara ili oko četiri dolara po stanovniku. Nije to džeparac, ali nisu ni velike pare u odnosu na 2,4 milijarde evra, koliko Rio Tinto tvrdi da će uložiti u rudnik i na rizik koji taj projekat sa sobom nosi. U Čileu, na primer, rudna renta ide i do 40 odsto, dok je u Argentini tri procenta i od tih država, velikih proizvođača litijuma Srbija bi dosta mogla da nauči“, ističe Luka Erceg, naglašavajući na startu da sebe ne smatra protivnikom rudarenja. Naprotiv.
„Rudarstvo na vašim prostorima ima dugu istoriju, još od rimskog doba i Vizantijskog carstva. Problem sa litijumom je specifičan, jer se proizvodi samo u Argentini, Čileu i Australiji. Uz te tri, četvrta zemlja je Kina, koja ga samo prerađuje, ali nema nijedan rudnik, iako se na tome već dugo radi“, objašnjava sagovornik Radara.
Ostatak teksta možete pročitati na Radar.rs.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.