Luka Vizentini: Za evropske vrednosti solidarnosti i integracije

Prvog maja slavimo Praznik rada, a to znači da slavimo svoju solidarnost kao sindikalci u svoj svojoj različitosti, ko god da smo. Ali ovaj maj je značajan i zbog još jednog razloga. Od 23. do 26. maja glasači širom Evrope izlaze na birališta da izaberu svoje predstavnike u Evropskom parlamentu za sledećih pet godina. Ishod je od ključnog značaja za svačiju budućnost i dobrobit.

Poznato vam je, ne samo iz medijskih izveštaja, nego i iz ličnog iskustva na radu i iz vaše okoline, da poslednjih godina EU ne ispunjava svoje obećanje o boljem životu građana. To je dovelo do rasprostranjenog skepticizma i ozlojeđenosti kod mnogih ljudi, a mogu da razumem zbog čega.

Od krize 2008. godine, EU, koja se obavezala na društveni napredak, podsticala je stroge mere štednje koje su povećale nejednakost, poljuljale životni standard ljudi i sposobnost sindikata za pregovaranje i preduzimanje mera sindikalne borbe za pravednije odnose. Neke vlade država EU su tvrdile da mogu postići bolje rezultate – i steći veću javnu podršku – brinući se o sopstvenim navodno „nacionalnim interesima“ i okrećući leđa EU i evropskim vrednostima solidarnosti i integracije.

A neki glasači su navedeni da podrže populističke stranke koje optužuju EU za sve naše postojeće probleme.

Iz našeg dugogodišnjeg iskustva u Evropi, poznato nam je da nacionalističke stranke koje nude jednostavna rešenja – često se obrušavajući na osetljive grupe ljudi i optužujući ih – samo dovode do sukoba i štete po društvo. Nacionalizam i ksenofobija ne pružaju nikakvo rešenje za globalne probleme, kao što su klimatske promene, moć multinacionalnih kompanija, zagađenje, sajber kriminal i terorizam. Nalazimo se na opasnoj raskrsnici.

Zato apelujem na sve sindikalne članove da iskoriste svoj glas u maju da izaberu kandidate koji će se zalagati za demokratiju, podržati naše zahteve i naporno raditi na ostvarenju pravednije Evrope za sve: mlade i stare, žene i muškarce, zaposlene i nezaposlene, bez obzira na njihovo etničko poreklo.

EU se suočava sa dvostrukom vanrednom situacijom: ne samo sa pretnjom po demokratiju koju predstavljaju nacionalizam i ekstremizam, nego i sa socijalnim izazovima koji uključuju nezaposlenost, prekarijat, sirotinjske zarade i smanjenje vitalnih usluga. Digitalizacija i globalizacija transformišu, a nekada i uništavaju radna mesta u Evropi. Obiman dokazni materijal pokazuje da se globalna klima kreće u opasnom smeru.

Ako želimo da sačuvamo radna mesta i istovremeno zaštitimo svoju životnu sredinu, zajednice i život, potrebna nam je tzv. „pravedna tranzicija“ koja radnicima garantuje nove kvalifikacije primerene zelenijoj i digitalnijoj privredi. Za sva ta pitanja potrebna su politička rešenja koja u prvi plan stavljaju ljude.

U maju ćemo održati Kongres EKS u Beču, sa delegatima iz cele Evrope, s ciljem da se odobri program teških sindikalnih mera i zahteva u ime radnih ljudi. Vođe EU su napravile mnoštvo grešaka od početka ekonomske krize 2008. godine, mada nisu bili krivi za nastanak krize. Ali sada imamo šanse da utičemo na ono što će se događati narednih pet godina. Imamo izbor, i to najznačajniji.

Možemo izabrati ekstremiste koji će ući u Evropski parlament sa ciljem da uruše i podriju evropsku solidarnost (a za to ćemo ih plaćati mi, poreski obveznici). Ili možemo glasati za kandidate koji podržavaju demokratiju, slobodu i socijalni napredak. Izbor je na vama.

U maju zato kažemo: Glasajte za demokratiju i socijalnu pravdu! Glasajte za pravedniju Evropu za radnike! Glasajte protiv ekstremizma, netolerancije i mržnje!

* Izvor EKS, prevod: UGS „Nezavisnost“

Evropski stub socijalnih prava

Kao sindikati, borili smo se na evropskom nivou za zaštitu vaših interesa kao radnika, i u tome smo imali izvesnog uspeha. „Evropski stub socijalnih prava“ može zvučati birokratski, ali on je doveo do niza pravnih promena koje će ugovore o radu učiniti bezbednijim, pomoći porodicama da usklade posao i porodični život i zaštite radnike koji se kreću između država članica EU time što im se garantuje jednaka zarada i radni uslovi za jednak rad. Znam, to je tek početak, tako da su nam preko potrebni predstavnici u Evropskom parlamentu koji će želeti da učine mnogo više.