Maćehinski odnos države prema opštem dobru

Stručna javnost smatra da se privatizaciji u toj oblasti pristupilo „mehanički“ po principu totalne rasprodaje, bez promišljanja da li bi neke od tih institucija država, zarad opšteg interesa, trebalo da zadrži u svojim rukama.

– U toj oblasti nije trebalo sprovesti opštu privatizaciju jer je na taj način država izgubila vredne naučnoistraživačke i institucije od velikog značaja za društvo. Umesto da se napravi precizna analiza koji su instituti državi zaista potrebni a koji ne, pribeglo se privatizaciji po svaku cenu. Činjenica je da su postojali instituti koji nisu imali nikakve rezultate i njih je svakako trebalo ugasiti, ali je bilo i onih koji su zaista bili od ugleda i potpuno je pogrešno što ih se država odrekla. Svugde u razvijenom svetu država ima svoje institute ili ih finansira iz budžeta, pa ne vidim razlog zašto isti slučaj ne bi važio i u Srbiji. Naučni rad je ne samo bitan za interese države i društva a rezultate koje daje treba sagledavati na duge staze. Za postizanje rezultata u nauci potrebno je vreme. U nekim slučajevima je komercijalizacija nemoguća. Konkretno u Srbiji imamo primer da su neki instituti privatizovani a opet zavise od državnih davanja, dok su drugi na putu da potpuno nestanu iako njima rukovodi privatni kapital. Dakle, privatizacija nije garant da će neki institut, zavod ili centar opstati na tržištu, ali sa druge strane njegov prestanak sa radom jeste gubitak za društvo i nauku – kaže za Danas Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Naš sagovornik ističe je praksa pokazala da je veliki broj tih institucija kupovan ne zato što su novi vlasnici želeli da nastave sa delatnošću, već zbog imovine ili lokacija na kojima se oni nalaze. Takvoj tvrdnji u prilog ide i podatak o velikom broju poništenih privatizacija.

– Dakle, s pravom možemo da kažemo da je država, svojim neoliberalnim konceptom privatizacije, pogrešila u konkretnom slučaju jer nije razmišljala o svom interesu. Ne može se baš sve privatizovati. Zamislimo kakvo bi rasulo nastalo da se privatizuju pošte a da privatni vlasnik zbog rentabilnosti smanji broj svojih poslovnica – objašnjava Savić.

On ističe da konkretno misli na veterinarske stanice, odnosno da je deo njih trebalo zadržati u državnom vlasništvu, prvenstveno radi korisnika njihovih usluga.

– Činjenica je da privatni kapital razmišlja samo o profitu i tome se nema šta zameriti. Međutim, postoje i neki opšti interesi koje podmiruju, recimo, veterinarske stanice. Dok su one bile u rukama države ili društvenih preduzeća, svoje ispostave su imale u svakom selu i zaseoku, dakle nalazile su se „na dohvat ruke“ korisnicima. Nakon privatizacije to se izmenilo, jer su novi vlasnici, zarad kresanja troškova, zadržali samo ono najosnovnije od imovine i ono što im donosi profit. Prisutnost veterinarskih ispostava na što većoj teritoriji je od velikog značaja, jer se na taj način sprečavaju velike zaraze koje prenose životinje. Kad je pokrivenost terena veća, lakše ih je detektovati i saseći u korenu – naglašava Savić.

Sa njim se slaže i ekspert za poljoprivredu Milan Prostran, koji podseća da je upravo država insistirala na prodaji svih veterinarskih stanica sa društvenim kapitalom.

– Išlo se tako daleko da se čak insistiralo da se veterinarske ambulante koje su bile u okviru poljoprivrednih kombinata ili drugih sistema prvo izdvoje u posebnu delatnost, organizuju kao samostalne veterinarske stanice i nakon toga prodaju. To je urađeno kako bi se stvorila konkurencija. Međutim, slobodna tržišna utakmica ne bi bila ugrožena i da je deo veterinarskih stanica ostao u državnom vlasništvu. Zadržano je svega nekoliko poljoprivrednih instituta dok su drugi rasprodati. Kasnije su neki i propali, jer nisu mogli da opstanu iako su privatizovani ili zato što je njihove nove vlasnike više interesovala atraktivna lokacija na kojoj se nalaze – zaključuje naš sagovornik.

Pogrešna odluka

– Dok sam bio u Privrednoj komori, učestvovao sam u uspešnom nagovaranju tadašnjih vladajućih struktura da od privatizacije izuzmu tri velika stočna reprocentra. Reč je o međunarodno priznatim institucijama koje imaju veoma važnu ulogu u razvijanju stočnog fonda. Na žalost, taj naš uspeh je bio kratkog daha jer vidim da su sva tri centra sada na listi za privatizaciju. To je potpuno pogrešna odluka, država će time mnogo izgubiti, jer ćemo u toj oblasti postati u potpunosti zavisni od uvoza. Uveren sam da će ti centri izdvojeni iz državnog sistema doživeti propast, odnosno da će i u njihovom slučaju imovina i lokacija biti razlog kupovine a ne osnovna delatnost – kaže Milan Prostran.