Maćehinski odnos vlasti prema radnicima u državnim preduzećima: Jedini način da nešto dobiju je štrajk pred izbore

Maćehinski odnos vlasti, navode sindikalci, manifestuje se tako što se država ponaša kao neodgovoran poslodavac u pojedinim preduzećima i umesto da u njima unapredi poslovanje teži da ih za budzašto privatizuje, a u drugima pak niskim zaradama ugrožava egzistenciju zaposlenih.

Radnici u Srbiji iz taktičkih razloga se za štrajkove najčešće opredeljuju u predizbornom periodu.

Ne zato što, kako to tvrdi vlasti, njihovi štrajkovi imaju političku pozadinu već se tada nalaze u retkoj situaciji u kojoj mogu da se izbore za ispunjenje svojih zahteva, odnosno da nadležne nateraju da popuste kako ne bi ostali bez dela glasova na izborima. Takva situacija je usledila i sada uoči lokalnih izbora koji će se održati u nedelju 2.juna.

Sindikat “Nezavisnost” JP “Putevi Srbije” za danas su najavili blokadu Bulevara kralja Aleksandra ispred sedišta te firme koja je u državnom vlasništvu, ali su odustali nakon poziva iz nadležnog Ministarstva. Razlog za protest je taj što je plata inkasanta sa srednjom stručnom spremom oko 65.000 dinara, a prosek u preduzeću je oko 100 hiljada dinara.

Lončar je podsetio da je 2013. godine prosečna plata u Srbiji bila 44.000 dinara a da je tada prosečna plata inkasanta sa radnim stažom do 10 godina bila 42.000 dinara.

Pripadnici sindikata “Centar”, “Sloga” i “Pravda” Gradskog saobraćajnog preduzeća “Beograd” u znak protesta zbog odluke nadležnih da se pokrene projekat javno-privatnog partnerstva kojim bi se sve linije poteza “100” i “700” ustupile privatnom prevozniku jutros u šest sati održali su miran protest u pogonu u Zemunu, a odustali su od planirane blokad epogona zbog, kako su rekli, velikih pritisaka.

Nezadovoljni zbog višemesečnog neisplaćivanja zarada i zastoja u procesu rada radnici Železničkog integralnog transporta, ćerka firme Železnica Srbije, predvođeni predstavnicima Sindikalne organizacije ŽIT Beograd i Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata ŽIT-a, protestovali su 29. aprila ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu.

Predsednik Udruženih sindikata Srbije “Sloga” Željko Veselinović kaže za Danas da je potpuno očekivano da sindikati protestuju u predizbornoj kampanji, jer se tada povećavaju njihove šanse da se izbore za svoje zahteve.

– Jednostavno vlast je tada prinuđena da razmišlja o izbornim rezultatima i ako se nalazi u ulozi poslodavca da ispuni štrajkačke zahteve. Primera radi, “Sloga” je uoči decembarskih parlamentarnih izbora u Srbiji prošle godine organizovala protest vozača hitne pomoći i uspeli smo da se izborimo za povećanje plata koje su u tom trenutku bile izuzetno niske. Stoga ne treba da iznenadi što se jedan broj sindikata u preduzećima gde je poslodavac država ili gradska vlast odlučio na proteste pred predstojeće lokalne izbore.

Jednostavno, u takvim situacijama radnički protesti su znatno vidljiviji i sa većim šansama za uspeh. Očito je da država kroz proces javno-privatnog partnerstva želi da privatizuje pojedina preduzeća u zemlji. Ako se uzme u obzir da postoje i preduzeća pod njenom ingerencijom gde su plate zaposlenih veoma niske te oni moraju da protestuju u pokušaju da ih povećaju sa pravom se može konstatovati da je vlast u Srbiji neodgovoran poslodavac koji svojim potezima ugrožava položaj zaposlenih.

Aktuelni protesti su zato opravdani, ali se kao problem pojavljuje to što se ugroženi radnici međusobno ne udružuju i ne protestuju zajedno kako bi njihov pritisak na nadležne bio jači. Praksa pokazuje da vlast pred protestima radnika više popušta kada se organizuju uoči republičkih nego lokalnih. Razlog je taj što se u prvom slučaju glasa na teritoriji cele Srbije što sa predstoječim lokalnim izborima 2. juna nije slučaj – objašnjava naš sagovornik.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić za Danas kaže da se vlast kao poslodavac prema radnicima ophodi maćehinski.

– Dovoljno je navesti primer da su plate u zdravstvenom sektoru u Srbiji najniže u regionu i zaključiti da je odnos nadležnih prema zaposlenima veoma neodgovoran. Iako bi vlast trebalo da donosi odluke koje bi poboljšale život građana umesto toga vuče poteze u interesu male grupe ljudi čije interese zastupa. Shodno tome, vlast niti vodi računa o državnoj svojini u preduzećima u kojima je vlasnik niti se brine o položaju i pravima zaposlenih u njima – zaključuje Ranka Savić.