foto EPA-EFE/ROBERT GHEMENTVlada Mađarske je zbog problema sa energentima, usled globalne krize izazvane ratom u Ukrajini, proglasila vanrednu situaciju u energetskom sektoru i zabranila izvoz energenata, kako bi obezbedila da ih bude dovoljno za domaće potrebe. Kako Srbija deo gasa koji doprema iz Rusije skladišti u Mađarskoj, postavlja se pitanje da li nam preti opasnost da Mađarska zabrani transport i onog gasa koji naša zemlja drži na njenoj teritoriji.
– Poslednjih dana je postalo jasno da najverovatnije neće biti dovoljno gasa u periodu grejne sezone jesen-zima. Da bi zaštitila mađarske porodice i obezbedila energiju, kao i mnoge druge zemlje, mađarska vlada proglašava vanredno stanje u energetskom sektoru – saopštio je savetnik mađarskog premijera Gergelj Guljaš.
Stručnjaci nemaju jedinstven stav o verovatnoći da Mađarska zbog svojih nacionalnih interesa zadrži i srpski gas kojim fizički raspolaže.
Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor tako smatra da je takav scenario malo verovatan, jer bi međunarodni ugovor koji imamo sa Mađarskom trebalo da ostane netaknut, te da bi i dalje trebalo da imamo pristup dogovorenoj količini gasa u njihovom skladištu.
Postoje, kako kaže, situacije „više sile“ koje bi nekoj državi omogućile da zabrani izvoz prirodnog gasa drugoj zemlji, ali veruje da se to sada neće desiti.
S druge strane, ekspert za energetiku Goran Radosavljević navodi da situacija u kojoj bi Mađarska zabranila izvoz gasa koji Srbija skladišti na njihovoj teritoriji ne bi bio presedan, jer se to već dešavalo u Rumuniji i još nekim zemljama.
– Ja se nadam da do toga neće doći, ali u nekim vanrednim situacijama Mađarska može da kaže „da, vi ovde imate rezerve, ali mi ćemo platiti penale i nećemo vam isporučiti taj gas“ – smatra Radosavljević.
Kako kaže, deo krivice za trenutni rizik moguće neisporuke gasa iz Mađarske snosi Srbija, odlukom da tamo plati zakup skladišta, „umesto da od 2011. godine naovamo uloži sredstva u izgradnju novog ili barem proširenje postojećeg skladišta na svojoj teritoriji, tako da sada ne bismo bili u neizvesnosti šta će se dogoditi do zime“.
Kako bi obezbedila veću energetsku sigurnost, Srbija sada ubrzano radi na diversifikaciji izvora snabdevanja gasom, budući da u ovom trenutku sav gas iz uvoza dolazi iz Rusije, što u aktuelnim geopolitičkim okolnostima predstavlja realan rizik po nesmetano snabdevanje ovim energentom. Ministarka energetike Zorana Mihajlović juče je izjavila da bi već sledeće godine Srbija mogla da obezbedi da 30 do 40 odsto potreba zemlje za gasom dolazi iz neruskih izvora.
Kapor smatra da je takva situacija moguća, ukoliko radovi na povezivanju sa Bugarskom budu tekli u očekivanom pravcu.
– Naredne godine sigurno, ako se radovi na interkonekciji sa Bugarskom budu odvijali po planiranom toku. Mi pregovaramo sa Azarbejdžanom. Postoje indikacije da se to privodi kraju, kao i skladište tečnog gasa koji se nalazi u Grčkoj, na koji je Bugarska takođe priključena, tako da potencijalno imamo dva izvora prirodnog gasa i na dobrom smo putu da diverzifikujemo naše izvore – smatra Kapor.
Kada je reč o minimalnoj količini gasa, koji smo prema ugovoru sa Rusijom u obavezi da kupimo od njih, kaže da ona otprilike iznosi oko dve milijarde kubnih metara, i da bi u slučaju nepoštovanja odredbi iz te klauzule morali da plaćamo penale.
Radosavljević takođe ukazuje da je diverzifikacija tehnički izvodljiva, ali da je problem odsustvo konsenzusa u srpskoj vladi.
– Tehnički je to izvodljivo, ali već deset godina Vlada nema volje da se priključi na bilo koji alternativni pravac ili mogući način snabdevanja gasa. Pošto je to sada ista vlada, čini je ista koalicija, ne vidim da će se tu išta promeniti. Osim najave ministarke mislim da ne postoji konsenzus u koaliciji da se to i desi, a ne vidim ni da Vlada radi bilo šta u tom pravcu – zaključuje Radosavljević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
