Madžar: Model privrednog razvoja je velika misterija

Kako će da uveća budžet, dogovori veću cenu rada a da pri tom i poslodavci budu zadovoljni, kako će da uveća plate u javnom sektoru i penzije a da istovremeno smanji deficit u državnoj kasi.

– Premijer je do sada više puta izjavljivao da će doći do rasta privrede i da će po tom kriterijumu Srbija izbiti na prvo mesto u regionu čak i u Evropi. Ali, model razvoja na osnovu kojega bi bio izveden takav zaključak, ostao je velika misterija. I sada je na sličan način predstavljena perspektiva zemlje pod novom Vladom, ali je malo verovatno da će do značajnog rasta i doći. Inače, premijer je sklon obećanjima, što je u principu endemska bolest naročito ambicioznih političara. Zato nije isključeno da se on do sada zaletao sa obećanjima u više pravaca, a da se onda ispostavilo da je to međusobno nesaglasno – kaže za Danas ekonomista LJubomir Madžar.

On ističe da takve najave i obećanja ne doprinose efikasnosti ekonomije, jer se u privrednu komunikaciju unose razne neutemeljene informacije i signali. Ako privrednici u njih poveruju, i počnu da se prema njima ravnaju, očekujući da se to obećano ispuni, mogu doneti pogrešne poslovne odluke, naglašava Madžar.

I Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže da ekonomski deo ekspozea više predstavlja spisak želja nego što su navedeni potezi koje bi u okviru reforme trebalo sprovesti.

– Veliki je problem to što na nivou ministarstava i ključnih institucija nema profesionalaca koji bi ukazali na koji način treba menjati regulativu, pa da ti postulati uđu u ekspoze. Primer je reforma poreske uprave, koja se već kroz nekoliko saziva vlada najavljuje, a privrednici je traže unazad 15 godina. Međutim, tu se ništa ne dešava, a i ukoliko se bude krenulo, za sada nije jasno u kom će pravcu ići. A to je ključ za rešenje čitavog grča u kome se privreda nalazi još od 2008. godine, posle onog kratkotrajnog investicionog talasa, kada je u sistem ubačen značajniji novac od privatizacije nekoliko velikih i uspešnih kompanija – kaže Rajić i podseća da se iz godine u godinu privreda bori sa sve većim gubicima a da država nije definisala uzroke tog stanja.

On naglašava da je glavni kamen spoticanja veliki broj fiskalnih i parafiskalnih obaveza, koje onemogućavaju predvidivost poslovanja i u tekućoj godini.

– U evropskim zemljama koje su uspešno prošle tranziciju, postoji svega nekoliko poreskih osnova i bar tri puta manje parafiskalnih obaveza. Imate primer Češke, gde osim desetak osnovnih postoji još 13 parafiskalnih nameta, dok ta poslednja kategorija kod nas u nekim granama dostiže i 60-ak obaveza po različitim osnovama – objašnjava Rajić.

Drugi veliki problem domaćih privrednika, na koji godinama ukazuju i domaća i strana udruženja poslodavaca i investitora, jeste neefikasno sudstvo, zbog čije neažurnosti i dugotrajnih procesa, godišnje čak 10,2 odsto svih potraživanja ostane nenaplaćeno.

– U takvim uslovima i savesni privrednici ne mogu ni kratkoročno ni na duže staze da predvide troškove, pa se sve to ukalkuliše u cenu proizvoda, dodaju visoke kamate, državni nameti i tako stižemo do neefikasne i usporene privrede. Iluzija je da će ciklus moći da ubrzaju strani investitori, jer je i njima potreban dobar privredni ambijent. Zato nam je još uvek nedostižna i polovina iznosa od oko tri milijarde direktnih ulaganja, što je prema nekim računicama neophodno da bi se pokrenuo razvojni zamajac – kaže Rajić.

Politika stimulacija potpuno je zapostavila domaće resurse i stavila ih u neravnopravan položaj u odnosu na strane investitore, pri čemu je i dalje glavna prepreka to što nije uspostavljen sistemski povoljniji ambijent. To bi moralo da se menja, kaže Rajić, ali za sada nema naznaka da se država opredelila za zaokret u kome osnova politike neće biti ubacivanje novca u gubitaše i strane investitore, već izgradnja ekonomskog modela koji funkcioniše, zaključuje Rajić.