Madžar: Srbija među dve najsporije rastuće privrede u regionu

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Madzar je suvise siroko postavio svoju eleboraciju i zato dosao do pogresnog zakljucka.

   1. „Prijatelju moj“,da li si ti cuo ko je profesor Madjar,kako se usudjujes da bilo sta komentarises u vezi njegovog clanka.

      Verujem da bi i AV bio bez teksta posle svih gore nabrojanih cinjenica.

   2. Da ste, recimo, Vi svojom „elaboracijom“ i argmentima izvukli „pravi“ zaključak od onog koji izvodi profesor Madžar onda bi to imalo smisla. Ovako,………..tek samo da se nešto napiše. Pokušaću najkraće: profesor Madžar nije političar već ekonomski stručnjak velikog formata i sve ovo što je elaborirao je na bazi suve ekonomske nauke i njenih brojnih elemenata. Nisu, naime, u pitanju samo suvoparne brojke već je sve to potvrđeno, i potvrđuje se u realnom životu i praksi što, pak, svi mi, dokazano je valjda, osećamo ma svojoj koži. I na kraju, dodao bih – u našem čudnom i teško objašnjivom mentalitetu odvajkada je uvrežena želja za ponovnim „izmišljanjem tople vode“ i težnja za nekakvom autentikom, umesto da koristimo, preslikamo i prilagodimo našim uslovima nešto što su pametni i učeni ljudi u pristojnim i uređenim zemljama davno smislili, u praksi isprobali i dobili opipljive rezultate. Eksperimentisanjem, lutanjem levo-desno, funkcionalnom nepismenošću onih koji odlučuju i vuku poteze na čelu države,…………i još mnogo koječega bićemo još dugo tu gde jesmo, odnosno na marginama savremenog, pristojnog, uređenog i naprednog sveta. Veliko je pitanje: zašto ne učimo, bar, na tuđim greškama, ako nećemo (uporno?) na svojim?

   3. Dragane, u potpunosti se slažem da je ovo papazjanija. Profesor Madžar je poznat po tim svojim kulinarskim veštinama. Znam ga već 40 godina i poznato mi je da on teži da za javnost elaborira tako da i „njegova baba razume“. E, ne može se tako, profesore. Budite otvoreni, iskreni, ekonomska nauka nije tako jasna. Ima raznih škola, raznih pretpostavki, raznih zaključaka. Iz ove priče se ništa ne može zaključiti sa sigurnošću. Kojoj školi ekonomske misli Vi pripadate, profesore? Zašto nam to ne kažete otvoreno?

      1. Sve što profesore svrstavate u kanone i klišee ekonomske nauke je džaba vajde. Zivot je ekonomska pragmetika.

2. E pa „reket“ je chudo!
   Eto Djokovic uze milione dolara na reket
   – sve posteno!

   1. A Vulin stan. Jeste da je mesto njega igrala tetka, ali 200.000 je 200.000.

   2. nije bas sve posteno,,taj veliki patriota je promenio adresu boravi u monaku da svojoj drzavi nebi platio porez,,to sto izgradi neki wc u skoli u planini ,samo je ruganje,i bacanje prasine u oci

3. Da ne bi ovog „profesor emeritus Alfa BK univerziteta“ ja poceh da citam! Ovako nista!

4. Neko ovde govori neistinu ili Madzar ili nas predCednik, neznam kome vi vise verujete ali da nas laze Madzar nebi imalo nikakvog smisla. Ja znam ko je mene pokrao a ko krade taj i laze nedaj boze ono trece.

5. Slobodno tržište je aksiom ekonomskom napretku države. Što se država manje petlja u ekonomiju to je rast BDP veći. Ovde to nije moguće ostvariti jer je etatizam svio gnezdo do neba. Samo nam je Bog u pomoći ili,pali preko grane. Boljševici neće pustiti dizgine po cenu izazivanja novih ratova.

6. Zašto su se razvili azijski tigrovi? Madžar daje standardni odgovor ali ne navodi inteligenciju, karakter, moral, homogenost stanovništva… Ostrvljenost na tajkune i dobijanje političkih poena na treniranju strogoće prema njima je karakteristično za siromašna i egalitarna društva u kojima preovlađuje uravnilovka. Znamo za „Barone Razbojnike“ u SAD, mnogi od najbogatijih Amerikanaca su se obogatili u periodu Građanskog rata (1861-1865) Rokfeler je tokom tog rata prešao sa trgovine žitom na naftu a ona je po barelu skočila sa, čini mi se, 0,5 na 8 dolara. Poenta je da posle toga država kontroliše tajkune a da ne bude obrnuto, to teško ide i u zapadnim zemljama. Idolatrija privrednog rasta ne mora uvek biti smislena, rast radi rasta je logika ćelije raka. S.Arabija nudi Nemačkoj da gradi 200 džamija, to bi podstaklo građevinsku delatnost, zapošljavanje, dolazak muslimanskih turista, a kakav bi bio krajnji efekat?Dolazak seks turista kod nas ili otvaranje mogućnosti studiranja strancima u S.Karlovcima gde bi npr.došlo iz nekih delova sveta od 5.000 studenata 4.999 muškaraca od kojih bi se npr.80% njih ovde oženilo. Kakav je tu konačan učinak po našu naciju a zaradili bi samo ljudi iz Ministarstva prosvete koji daju dozvole, ugostitelji, taksisti…Ekonomisti mahom vide samo brojeve, ali takva „logika“ važi i za mnoge druge uskotračne „eksperte“.

7. Divan clanak, da ne poverujes da u Srbiji ima i inteligentnih ekonomista! Gusenje `tajkuna’ ima puno slicnosti sa borbom komunista protiv `liberalizma’. Neko mudar i obavesten me je tada prosvetio, da se dogadjalo u Jugoslaviji da je drzava pozajmljivala pare od uspesnih privrednih preduzeca, pa se `budze’ uplasila za svoj ugled u drustvu, i sa time povezanom moci. Onda su resili stvar tako sto su rukovodioce uspesnih preduzeca proglasili ideoloski nepodobnim licnostima, najurili ih sa pozicija, pa i posla… Danas se samo recnik promenio. Imam samo jednu zamerku. Autor tvrdi da drzava ne sme da se mesa u privredu. Da, sigurno, ne protekcionaski, ali bi drzavne institucije morale da se bave istrazivanjima, sta je najprosperitetnije u privredi Srbije, da traze nove puteve i ohrabre privrednike ekonomski da se u tim pravcima krecu. Plasim se da nas siromasan privrednik nema mogucnosti da sam sagleda moguce, optimalne pravce. Posebno u poljoprivredi.

8. izuzetan stručnjak i ekonomista, ako on kaže da je tako,onda je verovatno tako

9. Посао обављања власти у Србији (такођер у свету) је профитабилнији од трговине наркотицима. Србија је најкорумпиранија држава у окружењу, због тога огроман део ˮнародних пара“ не заврши у домаћим инвестицијама, како би се тиме увећавао раст привреде у Србији, већ у рукама корумпиране клептократије (власти) која је на овај или онај начин присвојила јавна средства. Због тога је Србија најспорије растућа економија у региону.

10. Milijardu evra potroseno na ciscenje priobalja za Beograd na vodi?! Mozda milijardu dinara?

    1. Koliko se sećam govorilo se o nekih 800 miliona Evra što i jeste oko milijarde dolara, ne sećam se samo da li je taj trošak uključivao i izmeštanje glavne železničke stanice ali se sećam i da je bila uključena i izrada infrastrukture za Beograd na vodi.

11. Profesor Madzar je u pravu narocito sto se tice pogresne politike drzave u vezi dodeljivanja subvencija stranim investitorima.Postoji cista diskriminacija a najbolji primer za to je prduzece Sanch doo iz Vranja koje je bilo najveci proizvodjac obuce u Srbiji sa 600 radnika .Vlasnik preduzeca Sanch je domaci biznismen koji je investirao u dve fabrike a od drzave je dobio subvencije od svega 600.000 eura.Medjutim,drzava i lokalna samouprava dovode stranog investitora kompaniju Geox i dodeljuju mu subvencije od 9.000 eura po radniku i kompletnu infrastrukturu gratis.Ta strana kompanija umesto da zaposljava i uci nove radnike radi upravo suprotno preuzima radnike firme Sanch i ostalih obucara u gradu.Tako je jedno uspesno preduzece ostalo bez radne snage a drzava je samo presipala iz supljeg u prazno.
    ps: ovim slucajem se bavio i Boris Malagurski u filmu Tezina lanaca 2

12. Lik i delo profesora Madžara poznati su mi iz prošlog veka, gde i spadaju. Posmatrajući njegove odgovore kao pitanja – bez obzira na zvanje emeritusa – tek toliko da bi se videlo da li spadam u one koji razmišljaju ili u one koji se oduševljavaju, moram da ukažem na jednu veliku metodološku paralaksu u njegovoj slici sveta ekonomije. Uhvatio se naime za mantru o volšebnom dejstvu tržišta i slobodi preduzetništva, smatrajući valjda da država pre svega trada da služi preduzetnicima pri čemu bi opšta populacija mogla samo da igra ulogu publike. Ne mislim da iz ovog njegovog intervjua izbija žal za avangardom komunističkog tipa, ali ne mogu da previdim da ipak zagovara nekakvu (preduzetničku) avangardu. To je možda imalo smisla na globalnom nivou, gde se smatra da je planeta prenapučena ali i da to nije razlog za bukvalno istrebljenje gde god može da se komercijalizuje. Tamo gde postoji signifikantna demografska insuficijencija, a to je ovde kod nas, stvar bi morala da se postavi sasvim suprotno, pa da država ne favorizuje nikoga. Nisu tajkuni nikakvi dobročinitelji. Da postoji država u pravom smislu reči tajkuna ne bi ni bilo. Preduzetništvo je za egoiste a politika za altruiste. Smiješani – ne mogu da se piju.

    1. To da li neko ceni Ljubu Madžara ili ne je njegovo lično opredeljenje,a dali je Madžar ovim intevjuom bio pošten prema vrtemenu i sistemu u kome živimo je naprosto evidentno. Što se tiče pitanja države i altruizma on nikada nesme biti selektivan,a kako je to danas u Srbiji bezvredno je komenarisati. Činjenica je da ekonomski ambijent treba da bude kreiran od strane države,ali ambijent koji ne prepznaje imena i prezimena,ambijent koji stimuliše razvoj. Sbvencionisanje stranih kompanije koje dolaze na ove prostore,a metologijom „gotovina za veresiju“, je poguban i račun će se svakako platiti u vremenu koje dolazi. Izraz „tajkun“ ne ulazeći u etimologiju istog,na ovim prostorima je opšte prihvaćen kao nešto veoma negativno,i poistovećen sa kradljivcem ili lopovom što je naprosto netačno. Zaista mi je muka već od kvalifikacija „ukrali“,“pokrali“,“opljačkali“,ako je to tako,poluge vlasti su u rukama države pa nema potzrebe za kuknjavom već za primenom zakona uz čvrste i neoborive dokaze. Najveći problem je u tome što svaka politika ne doživljava sebe kao prolaznost,već kao večnost od boga datu,što je naravno apsurd. Srpska ekonomija je na niskim granama,dezorijentisana i sa opterćenošću čiji računi će tek doći na naplatu. To,hvalospevi i politički talambasi,je kratkog daha jer creva sve više krče i sve se glanije čuju,priznali mi to ili ne. Što se Ljube Madžara tiče,svaka čast profesore i stručno i iskreno.

       1. A meni je dosta toga vašeg kreiranja ambijenta za bogaćenje pod privilegovanim uslovima. Ništa je nemam ni protiv preduzetničkog ni protiv bilo kakvog drugog egoizma; u psihološkom smislu altruisti su tek pravi egoisti. Ovde je sporno to što se i privatno i državno preduzetništvo favorizuje kao pokretačka snaga razvoja bez obzira na to što se razvoj ne meri samo dohotkom po glavi nego i brojem glava. Ne pada mi na pamet neko primerenije poređenje. Možda fudbal sa korupmiranim sudijama, ali samo ako se apstarhuje demografija. U sistemu koji vi zagovarate i nema ničeg osim preduzetnika, jer su tu državnici i kapitalisti u sprezi koja generiše negativnu sinergiju. Prava, ili pravna država je nešto sasvim drugo. Slažem se samo da nisu svi preduzetnici kradljivci i pljačkaši, ali to ipak ne važi za neoliberale u politici. Kad to ne bi bilo tako, to jest kad bismo imali pravnu državu u svim sferama, ne bi mi smetalo ni vaše učenje.

13. Branko Dragas je napisao dobar tekst o madzaru

14. Ekonomski mag dosao pre 6 godina na vlast, ZADUZIO se 10 milijardi evra, smanjio plate, penzije, zaduzio Telekom 200 miliona evra pa ih dao bratu svog partijskog kolege za Kopernikus da bi sprecio nezavisne medije da izvestavaju o lopovluku. Sve otvara fabrike a industrijska proizvodnja u novembru pala -1%, a spektakularan rast ove godine industrije 2.1% (verovatno ce biti i manji jer zadnjih meseci industrijska proizvodnja samo pada)

15. Najveći „preduzetnik“ koga je promovisao Ljuba Madžar je Mlađan Dinkić. Svojim ušima sam slušao kako Ljuba još onomad mlađanog Dinkića kuje u zvezde. Meni je to dobvoljno da iskaze Lj. Madžara ne uzimam za ozbiljno. Dodajem: Lj. Madžar je bivši rektor Alfa BK univerziteta, a sada je prof. emeritus istog univerziteta. Braća Karić, njihov univerzitet i nauka – otužni oksimoron.

16. Svi komentari G. Madzara su sasvim ispravni, dok u pricu ne uleti karicevska i miskoviceva tajkunerija, ciji je G. Madzar sastavni deo jos od milosevicevih dana. Vucica i propast koju nam isti stvara, G. Madzar moze slobodno (i ispravno) da kritikuje do mile volje. Ali onda ulece u sukob interesa. Karic i Miskovic u Srbiji nisu proizvodili nista. Uprkos novcu koji su stekli uz milosevicevu podrzku, monopole i staru deviznu stednju, bavili su se medijima, telekomunikacijama i gomilom trznih centara koji prodaju samo uvoznu robu. Iz Srbije i za Srbiju, … nista! Ne bih se bas kladio da bi srpska ekonomija izgledala ista drugacije od dinkiceve ili vuciceve sa njegovim hraniteljima na vlasti. … Zbog njegove biografije, misljenja i stavove autora treba uzeti sa velikom rezervom.