INTERVJU Majkl Polit: Imamo sve sastojke za nultu emisiju, ali nam je i dalje potrebno čudo

Kakvi su Vaši utisci sa Foruma održivog razvoja ovde u Beogradu? Kakvo je vaše mišljenje o planovima Srbije za zelenu tranziciju? Da li mislite da su ostvarivi?

Mislim da se zemlje širom sveta suočavaju sa izazovima energetske tranzicije i prelaska na zeleniju ekonomiju. Ono što sam čuo ovde je da Srbija ima iste probleme u tranziciji kao i druge evropske zemlje i zemlje u razvoju širom sveta.

A kada govorimo o mnogim zemljama širom sveta, da li ste pratili samit COP 29 u Bakuu? Mislite li da postoji globalna politička volja za postizanje nulte emisije gasova staklene bašte?

Mislim da postoji deklarisana globalna politička volja za postizanje nulte emisije i da bi mnoge zemlje želele da to postignu u teoriji, ali u praksi to zavisi od veoma teških političkih odluka, posebno oko toga ko će zapravo snositi troškove zelene tranzicije. Na globalnom nivou postoji velika razlika između zemalja koje očekuju da plate troškove sopstvene tranzicije i onih koje očekuju da druge zemlje pokriju troškove njihove tranzicije. Naravno, istina je da neke zemlje mogu očekivati podršku od drugih, ali ne toliko koliko bi želele.

Uvek se postavlja pitanje – mogu li tržišta podneti troškove tranzicije? Da li vidite da se to dešava? Mislim da nisu sve zemlje iste. Na primer, ako ste zemlja koja ne proizvodi fosilna goriva ili ih proizvodi u malim količinama, možete uživati mnoge benefite zelene tranzicije bez snošenja direktnih troškova. Ako morate ugasiti ogromnu industriju uglja ili smanjiti naftni i gasni sektor, a pri tome ste veliki izvoznik energije, to je mnogo teži problem nego ako ste veliki uvoznik energije i zavisite od drugih za fosilna goriva. U tom slučaju, tranzicija je mnogo izvodljivija. Troškovi do 2100. godine i uticaj na BDP su ključni faktori. Učestvovanje u globalnim sporazumima i fer doprinos mogu doneti značajne koristi.

Još jedna stvar koju smo diskutovali na konferenciji jeste prelazak sa fosilnih goriva i zdravstvene koristi koje bi to donelo. Na primer, kvalitet vazduha u Beogradu juče je bio lošiji nego u Pekingu. Zamislite kolike bi bile koristi po lokalno zdravlje kada bi se fosilna goriva eliminisala iz srpske ekonomije. Iako Srbija ima ugalj kao značajan resurs, prelazak je moguć i donosi direktne koristi.

Mnogi smatraju da je jedan od važnih uzroka slabog ekonomksog rata Evrope zelena tranzicija, pored odvajanja od ruskog gasa. Šta vi mislite o tome?

Mislim da je trenutni slab ekonomski rast Evrope rezultat više faktora, ali prekid u isporukama ruskog gasa nema veze sa zelenom tranzicijom. To je bio nesrećan događaj koji je imao negativan uticaj na globalnu trgovinu energijom, uključujući buduću trgovinu vodonikom.

To je bio veoma nesrećan događaj, koji je, kako sam rekao drugde, zapravo prilično nesrećan za energetsku tranziciju, jer je gas bio prvo čisto globalno gorivo kojim se trguje. To je prelazno gorivo u tranziciji sa uglja na zelene izvore energije.

I posledica može biti negativna za buduću trgovinu vodonikom na globalnom nivou, jer mislim da će zemlje sada biti manje sklone da se oslanjaju na uvoz bilo koje vrste goriva, čak i ako je čisto gorivo, zbog onoga što se dogodilo između Rusije i Evrope. I mislim da je to veoma nesrećno.

U SAD-u je izabran novi predsednik, Donald Tramp. On nije poznat kao prijatelj zelene tranzicije, pre kao pobornik fosilnih goriva. Kako njegov izbor može uticati na globalne ciljeve energetske tranzicije?

Mislim, pre svega, da je u osnovi rešenje na globalnom nivou uvek bio veliki izazov. Mislim da je važno ne preuveličavati da je ovo značajno pogoršanje globalnog potencijala za postizanje nulte emisije, jer mislim da je globalni potencijal uvek bio veoma izazovan. I to sam govorio na konferenciji: biće potrebno čudo da se dođe do nulte emisije. Da li mislite da je to čudo sada veće zbog izbora Donalda Trampa ili ne, to zaista nije važno. Još uvek nam treba čudo.

Mislim da je američku poziciju prilično teško okarakterisati, jer tokom prethodnog Trampovog mandata njegovo protivljenje zelenoj tranziciji i dekarbonizaciji podstaklo mnoge demokratske savezne države da urade više. Amerika nije jedinstvena celina. Četrdeset procenata američkih emisija pokriveno je demokratskim državama. Dakle, ne govorimo o celoj Americi kada pričamo o Trampu.

Druga stvar je ono što su demokrate učinile, ispostavilo se, veoma inteligentno, usvajanjem Zakona o smanjenju inflacije. Stvorile su mnogo podsticaja u republikanskim državama u korist investicija u električna vozila, proizvodnju baterija. Zakon o smanjenju inflacije eksplicitno podstiče zelena radna mesta i mnoge republikanske države su to prihvatile. U Kongresu će sada biti prilično teško ukinuti neke od ovih zakona. Može se očekivati napredak u mnogim zelenim tehnologijama, kao i podrška gasu, i mislim da krajnji efekat nije jasan. Videćemo.

Pomenuli ste to čudo koje će nam biti potrebno. Šta mislite, kakvo bi to čudo moglo biti?

Mislim, i to sam pominjao na konferenciji, da je jasno šta treba da uradimo da bismo postigli nultu emisiju. Mnoge tehnologije koje su nam potrebne za to već postoje. Znamo za solarnu energiju, vetroelektrane, električna vozila i tehnologije baterija. Znamo i za hvatanje i skladištenje ugljenika. Napredujemo u direktnom hvatanju ugljen-dioksida iz vazduha. Dakle, delovi rešenja već postoje.

Ekonomisti znaju rešenje za klimatske promene: to su povezani globalni tržišni sistemi ugljenika, koji pokrivaju sve emisije sveta i postepeno smanjuju dodeljene emisijske dozvole do nulte emisije. Sve je tu. Ono što nedostaje jeste rešavanje problema poput toga ko plaća i kako se raspodeljuju troškovi. To zahteva čudesnu promenu u pregovorima i visok nivo globalne saradnje.

Obnovljivi izvori energije imaju tu osobinu da su često nestabilni. Može li nuklearna energija biti rešenje?

Postoje primeri sistema koji funkcionišu na obnovljivim izvorima, poput Brazila ili Novog Zelanda. U Evropi, zahvaljujući međusobno povezanim mrežama i rezervnim kapacitetima, moguće je upravljati varijacijama u energiji iz vetra i sunca. Tehnički je izvodljivo.

Što se tiče volatilnosti na energetskim tržištima, poslednja kriza pokazala je da tržišta funkcionišu – masovno je porasla izgradnja solarnih elektrana, a uvoz LNG-a u Evropu je povećan. Ključno je osigurati stabilnost računa za krajnje korisnike kroz pametnije ugovore i mehanizme koji omogućavaju fleksibilnost. Nadamo se da su događaji poput energetske krize, koju smo imali, retki i da se neće ponoviti u istoj meri.

Dakle, teško je posmatrati ono što se desilo sa ruskim gasom kao bilo šta drugo osim negativnog za opštu budućnost trgovine energijom.

A šta sa nestabilnošću na energetskim tržištima koje imamo prethodnih godina?

Energetska kriza u Evropi od 2021. do 2023. pokazala je da tržišta funkcionišu. Videli smo ogromnu potražnju za solarnom energijom i povećanje uvoza tečnog prirodnog gasa, što je oborilo cene. Međutim, potrebno je bolje upravljati volatilnošću računa potrošača, kroz pametnije ugovore i fleksibilne cene. Nadamo se da je ovakva kriza bila retka po svojoj veličini i trajanju i da se neće ponoviti.