Foto: M.O.Osnovni problem privrede Srbije je nedovoljan privredni rast koji se ogleda u zaostajanju za uporedivim zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE), rečeno je danas na predstavljanju knjige „Makroekonomske krize i reforme u Srbiji 1980-2023“ autora Pavla Petrovića.
U knjizi koju je objavila Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU), čiji je Petrović redovni član, data je analiza kriza praćenih inflacijom u Jugoslaviji i Srbiji u periodu od oko 40 godina, periodu u kom je privreda Srbije prošla kroz ogromne strukturne promene – od hibridnog tržišnog, samoupravnog sistema do tržišne privrede sa dominantnim privatnim vlasništvom.
Petrović je u prezentaciji u SANU ukazao i na aktuelne ekonomske probleme.
On je počeo izlaganje nalazom iz knjige da od ranih 2010-ih godine iz Srbije odlazi 40.000 ljudi godišnje, što je oko jedan odsto radno sposobnog stanovništva.
Njegova ekonometrijska analiza potvrdila je i istraživanja OECD, da su glavni razlozi odlaska, uglavnom mladih i obrazovanih ljudi, nizak kvalitet institucija, pre svega vladavine prava i visoke korupcije. Drugi razlog su javne usluge, obrazovanje i zdravstvo i ovi razlozi utiču na odlazak ljudi, barem koliko i ekonomski razlozi, odnosno viša plata.
Emigracija je doprinela, ne samo u Srbiji već i u zemljama CIE, oštrom padu nezaposlenosti.
„Pad nezaposlenosti je rezultat više faktora. To su emigracija, nepovoljna demografska kretanja i privredni rast ostvaren u tom periodu. Kao posledica emigracije imamo nestašicu radne snage što je dovelo do naglog rasta plata“, ocenio je Petrović.
Od 2019. do 2023. godine realni rast plata iznosio je 18 odsto, a u istom periodu rast produktivnosti 15 odsto.
„To znači da se smanjuje konkurentnost privrede. To je neodrživo na dugi rok, a nastavlja se i u ovoj godini. Realni rast plata je devet odsto, a produktivnosti manje od četiri odsto“, ukazuje Petrović.
Ovo otvara i pitanje visine plata u Srbiji. U evrima, prosečna plata je dostigla 850 evra, što znači da sustižemo ne samo zemlje CIE, već i Grčku sa 1.100 evra i Portugaliju sa 1.200 evra.
Od 2017. do 2024. godine prosečna plata u evrima je povećana sa 395 na 850 evra. Međutim, kako ističe Petrović, realni rast plata u dinarima, onaj koji pokazuje stvarni rast kupovne moći, iznosi je 40 odsto.
U ovom periodu dinar je realno ojačao u odnosu na evro za 20 odsto, što nema efekta na kupovnu moć. Dalje, u ovom periodu je inflacija u evozoni iznosila 25 odsto, što znači da je za toliko smanjena kupovna moć evra.
Ovo otvara pitanje zašto je porasla realna vrednost dinara u ednosu na evro.
Petrović ukazuje da postoje bar dve ekonomske teorije koje objašanjavaju ovu pojavu.
Prema prvoj, zemlja ima snažan privredni rast, rast produktivnosti, rast izvoza i suficit u spoljnotrgovinskj razmeni. Primeri za ovaj slualj su Japan, Nemačka 1970-ih, tzv. Azijski tigrovi.
Druga teorija je da do jačanja domaće valute dolazi usled priliva kapitala iz inostranstva, većeg od spoljnotrgovinskog deficita.
„Ovo je neodrživo jačanje domaće valute smanjuje konkurentnost privrede“, napominje on dodajući da veća vrednost domaće valute znači veći deficit, zbog rasta uvoza.
„Ovo je slučaj Srbije“, napominje on dodajući da može doći do potencijalnih problema u slučaju smanjenja priliva kapitala ili rasta odliva kapitala usled iznošenja profita.
On se osvrnuo i na uticaj centralne banke na kretanje deviznog kursa. Prema nejgovim rečima, centralne banke mogu da ciljaju inflaciju ili devizni kurs, ali ne oboje.
„Narodna banka Srbije, kao i centralne banke Albanije i Rumunije, imaju politiku ciljanja inflacije, ali su jednim okom ciljale i kurs“, ocnio je Petrović.
On se osvrnuo i na inflaciju u Srbiji koja je od marta prošle godine u padu, sa maksimalnih 16 odsto na nešto iznad četiri odsto.
„I dalje je ona među većim u Evropi, iza Poljske, Rumunije, Moldavije i Islanda. Ali imamo i bazni inflaciju, kada se isključi rast cena hrane, energije, alkoholnih pića i duvana, koja je veća od pet odsto i ne usporava“, napominje Petrović.
Petrović je objasnio da je fiksni kurs prema evru kočio rast cena, ali dok smo u periodu od 2021. do 2023. uvozili visoku inflaciju, sada uvozimo nisku inflaciju od oko dva odsto. Takođe, nastavak rasta plata većeg od produktivnosti gura inflaciju naviše.
Prema nejgovim rečima, rešenje je rast produktivnosti, razvoj sektora sa većom dodatom vrednošću koji mogu da izdrže veće plate, a ne kočenje plata.
On je istakao i da je monetarna politika i dalje rstriktivna, ali da model sugeriše da bi povećanje državne potrošnje ove i sledeće godine moglo da pogura i inflaciju.
Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta nedavno izabran za dopisnog člana SANU, ocenio je da je Petrovićeva knjiga zasnovana na parcijalnim analizama integrisanim tako da daju celovitu sliku koja je do sad bila rasparčana u naučnim radovima koji su bili fokusirani na konkretne probleme.
Arsić smatra da su teme kojima se Petrović bavio vrlo plodne kada su u pitanju Srbija i bivša Jugoslavija, jer je bilo mnogo kriza i reformi u poslednjih nekoliko decenija.
On je ukazao na nalaz iz Petrovićeve knjige da Srbija sporo konvergira ka ekonomijama razvijenih zemalja, ali se uopšte ne približava zemljama CIE
On smatra da je monografija pisana jednostavnim i lakim stilom dostupnim i razumljivim široj čitalačkoj publici.
Profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić naglasio je da poseban značaj knjige „Makroekonomske krize i reforme u Srbiji 1980-2023“ počiva na činjenici da su ekonomske analize date u nizu istraživačkih tekstova objavljenih u renomiranim svetskim naučnim časopisima.
„Ova monografija je izuzetno važno delo za ekonomsku nauku“, zaključio je Šoškić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
