Mala i srednja preduzeća okreću se veštačkoj inteligenciji, geopolitički rizici sve veći

„Vidimo prilike za globalni rast bez presedana za svetske preduzetnike i mala preduzeća, koji predvode novi talas globalizacije. Skoro polovina, 46 odsto, malih i srednjih preduzeća koje smo ispitali izveštava da je njihova baza klijenata međunarodna, što je četiri poena više u odnosu na prošlu godinu. U isto vreme, MSP se suočavaju sa sve većim brojem makro izazova i pripremaju se za povećanje efikasnosti usvajanjem AI tehnologija, partnerstvom sa više dobavljača i probijanjem u nove trgovinske koridore“, rekao je Džon Kaplan, izvršni direktor u kompaniji Payoneer, saopštila je ova kompanija.

MSP se okreću alatima zasnovanim na veštačkoj inteligenciji i rade sa više dobavljača kako bi zadovoljila svoje ambicije za rasto. Većina anketiranih MSP planira da koristi ili trenutno koristi veštačku inteligenciju kako bi pomogla u pružanju usluga korisnicima (62%), poboljšanju prodaje (64%), upravljanju zalihama (62%), kreiranju sadržaja (62%), analizi konkurencije (64%) i lancu snabdevanja (63%).

Kada je reč o lancu snabdevanja, mala i srednja preduzeća diversifikuju svoj lanac snabdevanja, radeći u proseku sa 29 dobavljača (uključujući advokatske firme i marketinške agencije), u odnosu na 21 pre dve godine.

Mala i srednja preduzeća u Srbiji su na nivou svetskog proseka kada je reč o korišćenju veštačke inteligencije za poboljšanje korisničke podrške, ali manje koriste veštačku inteligenciju za upravljanje zalihama, lokalizaciju i prevođenje i predviđanje trendova. U stvari, 71 odsto njih kaže da tempo tehnoloških promena pokreće inovacije u njihovoj kompaniji.

Mala i srednja preduzeća proširuju svoju bazu klijenata prerastanjem u nove trgovinske koridore.

Dva od pet malih i srednjih preduzeća daju prioritet Evropi i Centralnoj Aziji da povećaju svoju bazu klijenata u narednih pet godina, u odnosu na trećinu u 2023.

Glavni razlozi zbog kojih ispitanici planiraju da se prošire na ove oblasti su mogućnosti poslovanja/prihoda (45%), zadovoljavanje potražnje kupaca (38%) i regionalna blizina (37%). Ovo je deo većeg trenda diversifikacije trgovine, gde su tekuće trgovinske tenzije između Kine i Severne Amerike učinile poslovanje komplikovanijim.

Što se tiče kompanija u Srbiji, one najviše transakcija slanja i prijema novca sprovode sa SAD-om, Nemačkom, Kinom i Velikom Britanijom, što pokazuje da su mala preduzeća u Srbiji u velikoj meri usmerena na globalnu ekspanziju.

S tim u vezi, 60 odsto ispitanika smatra da globalna i raznolika mreža dobavljača i saradnika doprinosi stabilnosti malih preduzeća, pre svega kroz povećanje baze potencijalnih klijenata, mogućnost pronalaženja i zadržavanja kvalifikovanih saradnika.

S druge strane, mnoga preduzeća u Srbiji ostaju u velikoj meri vezana za svoju lokalnu i regionalnu ekonomiju, obezbeđujući radna mesta i ostvarujući prihod za svoje zajednice. Tako većina (82%) MSP u Srbiji navodi da im je zapošljavanje lokalnih talenata prioritet.

Domaće kompanije planiraju da zaposle prosečno 10 ljudi, a od tih 10 ljudi, u proseku, 59 odsto će biti lokalni talenti, 26 odsto regionalni talenti i 15 odsto međunarodni saradnici. Više od tri četvrtine (78%) ispitanika iz Srbije kaže da je njihov posao jedini izvor prihoda za porodicu, pa je značaj poslovanja MSP u velikoj meri komplementaran rastu lokalne privrede.

Izlazak na globalno tržište podrazumeva prevazilaženje prepreka. Za preduzeća u Srbiji jezičke i kulturne barijere (37%) i pronalaženje odgovarajućeg kadra (37%) navode se kao najveći izazovi na putu ka globalnom poslovanju.

Vlasnici preduzeća u Srbiji se takođe suočavaju sa brojnim preprekama za pristup kapitalu, uključujući bolje ekonomske uslove (53%), nedovoljan kolateral (45%), promenljive finansijske performanse (38%) i visok odnos duga i prihoda (38%).

Međutim, usred ovih planova za širenje tržišta, više od 40 odsto ispitanika u globalnom izveštaju kaže da su nespremni za globalne događaje kao što su geopolitički sukobi, bojkoti proizvoda i trgovinski ratovi, u odnosu na 36 odsto u 2023. Pretnje sajber bezbednosti su takođe na vrhu, a od 2023. čak 63 odsto ispitanika više navodi sajber bezbednost kao ključni poslovni cilj (8 odsto u 2023. u odnosu na 13 odsto u 2024).