Mala privreda jalova bez krupne industrije

P { margin-bottom: 0.21cm; }

U poslednjih 15 godina sve srpske vlade insistiraju na razvoju malog i srednjeg preduzetništva smatrajući da je to preduslov za oporavak srpske ekonomije. Stručna javnost se slaže, ali naglašava i da to nije dovoljno, već da su za takav poduhvat potrebne moćne industrijske kompanije koje predstavljaju kičmu svake privrede.

– Mala i srednja preduzeća svakako nisu ta koja mogu da oporave posrnulu ekonomiju Srbije. Da bi ona mogla normalno da funkcionišu, potrebno je da budu vezana za velike privredne sisteme koji u Srbiji gotovo ne postoje ili ostvaruju loše poslovne rezultate. Prema tome, podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća bez istovremenog razvoja velikih sistema neće dati očekivane rezultate – kaže za Danas Branko Pavlović, privatizacioni savetnik.

Prema njegovim rečima, priču o malim i srednjim preduzećima kao ekonomskom modelu pogodnom za Srbiju afirmišu međunarodne finansijske organizacije poput Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.

– Te međunarodne finansijske organizacije podrazumevaju da veliki privredni sistemi, odnosno krupna industrija u Srbiji, budu u rukama zapadnih kompanija. Velikim stranim kompanijama pak ne odgovara bilo kakva konkurencija od strane domaće privrede, već im je u interesu da one kontrolišu velike srpske industrijske sisteme koji mogu da ostvaruju profit. Mala i srednja preduzeća tim velikim sistemima ne mogu da budu konkurencija već samo segment koji ih opslužuje. Upravo zato se i forsira priča o mikro, porodičnim, malim i srednjim preduzećima. Međutim, u konkretnom slučaju u Srbiji postoji problem što velikih profitabilnih sistema gotovo da i nema i razvijati mala i srednja preduzeća u takvoj situaciji je kontraproduktivno isto koliko i očekivati da organizam funkcioniše bez srca – smatra naš sagovornik.

Govoreći o budućnosti malog i srednjeg sektora u Srbiji, Pavlović ističe da će on opstajati u onoj meri u kojoj bude potreban velikim stranim kompanijama.

– Ako oceni da će određena velika industrijska preduzeća dobro poslovati, strani kapital će ih kupiti i mala privreda vezana za taj sektor će preživeti na tržištu. Ona mala i srednja preduzeća koja ne budu imala tu sreću će propasti – naglašava Pavlović.

Milan R. Kovačević, ekspert za strana ulaganja, ističe da je ideja o razvoju malih i srednjih preduzeća dobra, ali i da nije dovoljna za oporavak privrede bez istovremenog razvoja velikih sistema.

– U ekonomijama koje su doživele slom, poput srpske, logično je da se kreće od početka, to jest od malih i srednjih preduzeća koje vremenom, ako izdrže konkurenciju na tržištu, mogu da postanu i veće. Razvoj takvih preduzeća svakako treba podržati. Druga je stvar što se to u Srbiji radi na taj način što se novac poreskih obveznika koristi za tu svrhu. Drugim rečima dolazi do prelivanja novca, što svakako nije dobro. Stoga bi država trebalo da razmisli o tome da li je baš svaka subvencija opravdana, odnosno i na tom planu bi trebalo napraviti precizne proračune šta je od podsticaja zaista potrebno a šta ne – ističe Kovačević.

On dodaje da na papiru postoje preduslovi za razvoj malih i srednjih preduzeća, ali da u praksi to ipak nije tako.

– Sudeći po izjavama zvaničnika, velikih privrednih sistema u budućnosti će biti, što znači i preduslova za razvoj malih i srednjih preduzeća. Premijer je, naime, najavio da se oko 50 velikih stranih kompanija interesuje za ulazak na tržište Srbije. Nažalost, praksa nam pokazuje da se uglavnom sve završi samo na obećanjima i lično nisam uveren da će se ostvariti sve te investicije koje premijer najavljuje. Jedina šansa da Srbija zaista privuče velike strane investicije je da uredi poslovni ambijent, odnosno da na taj način zainteresuje i motiviše strane investitore ovde da dođu i ostvare profit. To bi, između ostalog, u velikoj meri značilo malim i srednjim preduzećima koja bi se vezala za ta velika. Ona bi u tom slučaju mogla da računaju da će uspešno poslovati i opstati na tržištu. U konkretnom slučaju, kada je reč o Srbiji, bar u ovom trenutku nemamo takvu situaciju – zaključuje naš sagovornik.

Podsećanja radi, Vlada Srbije je 2016. proglasila „Godinom preduzetništva“ i opredelila pomoć privredi u iznosu većem od 16 milijardi dinara. Od toga je četvrtina bespovratna, odnosno 4,4 milijarde. U okviru tog programa, 30 odsto od ukupnih sredstava namenjeno je za podsticaje ženskom preduzetništvu. Program finansiranja početnog biznisa (start ap) i podrške preduzetnicima koji su tek osnovali firmu, odnosno rade manje od dve godine, počeo je 20. aprila. Podrška koja je namenjena preduzetnicima neće biti samo finansijska, već će se dobijati pomoć i za pripremu dokumenata, poslovnih planova i za obuku. Kada je reč o start ap programima, oni će, uz 30 odsto bespovratnih sredstava, biti realizovani preko Fonda za razvoj. Drugi program iz tog „paketa“ realizuje se preko Razvojne agencije Srbije, i namenjen je pre svega mladima, ženskom i socijalnom preduzetništvu a podrazumeva 50 odsto bespovratnih sredstava.