Male benzinske pumpe gube interes da prodaju gorivo po ograničenim cenama

Kako je naveo, drugi razlog je gubitak interesa pumpi da gorivo prodaju sa maržom od sedam dinara po litru koja ne može da obezbedi poslovanje sa profitom.

Razlog za otežanu nabavku goriva bi mogao biti to što je NIS, kako je dodao Anatacković, u izveštaju o poslovanju u prvih šest meseci ove godine, „fokus stavio na kontinuiranu proizvodnju i stvaranje zaliha kako bi se osiguralo uredno snabdevanje“ u dužem vremenskom periodu.

„Neki vlasnici pumpi zbog veštačke, a ne tržišne cene goriva, koju određuje država i otežane nabavke, prodaju samo gorivo koje je obogaćeno aditivima i koje je skuplje, a cena mu nije ograničena , rekao je Atanacković.

Dodao je da su vlasnici manjih pumpi u još većem problemu ako kupac plati gorivo platnom karticom, pa banka zaračuna proviziju koja na „dina“ karticu iznosi 0,8 odsto, a na viza i druge i do tri odsto na cenu litra goriva, a odbija se od trgovačke marže.

„Ako kupac plati gorivo ‘dina’ karticom provizija je 0,8 odsto ili 1,7 dinara po litru koja se naplaćuje iz trgovačke marže, a ako je platna kartica druge banke na proviziju, na primer od 1,6 odsto, a ona može da iznosi i tri odsto, banka uzima 3,4 dinara“, rekao je Atanacković.

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović rekao je da ne zna da su neke pumpe prestale da prodaju dizel i benzin po ograničenim cenama i da Uredba o ograničavanju visine cena naftnih derivata ne sadrži jasno definisanu obavezu vlasnika pumpi da li su svi obavezni da ih prodaju, ali da inspekcija kontroliše i da, ako pumpa ima na zalihama to gorivo, mora da ga prodaje.

„Administrativno uređenje cena kratkoročno je prihvatljivo, ali dugoročno ugrožava poslovanje i može da poremeti snabdevanje tržišta. Cena dizela za poljoprivrednike je čak oko 30 dinara po litru niža od cene za ostale potrošače“, rekao je Mićović.

Dodao je da ograničavanje visine cena goriva traje predugo, skoro šest meseci, i da maloprodaji realno za pokriće troškova nabavke i transporta goriva ostaje šest, a ne sedam dinara kolika je marža po litru prodatog goriva jer se na taj iznos od sedam dinara plaća porez na dodatu vrednost.

„Utvrđena marža nije dovoljna za namirenje izdataka, nabavke i prodaje goriva i maloprodajni sektor se na taj način finansijski iscrpljuje i ugrožen mu je opstanak“, rekao je Mićović.

Istakao je da je svestan da cena goriva za potrošače nikad nije bila viša, ali da je ona posledica visokih imputa koji dolaze sa globalnog tržišta nafte.

Naftne kompanije bi, prema njegovim rečima volele da su cene goriva niže i da se potrošnja može dugoročno održati.

S druge strane, kako je rekao i država mora da napuni budžet, ali da treba da odmeri i koliko može akcizom da optereti građane, jer i pored toga što se odrekla 15 odsto, odnosno devet dinara po litru na ime tog poreza, i dalje je najviši u regionu.

„Pitanje je da li će budžeti, ne samo u Srbiji, nego i u drugim zemljama moći da računaju na prihode od akcize kao do sada“, rekao je Mićović.

Vlasnica pumpi „Radun Avia“ Jelena Radun rekla je da je u julu bila otežana nabavka goriva, ali da ona ima dugoročni ugovor sa NIS-om i da nije imala problem u nabavci, a da prodaje i gorivo po ograničenim cenama i gorivo sa aditivima, ali da je sada razlika više od deset dinara i da se gorivo sa tim dodacima, kako bi poboljšali kvalitet, teško prodaje.

„Poslovanje sa maržom koju je država odredila se svodi na pokriće minimalnih troškova poslovanja, na životarenje, a sticanje zarade se ostavlja za neka druga vremena“, rekla je Radun.

Dodala je da to nije recept za poslovanje i neće moći još dugo da se održi, a tome u prilog ide to što su male pumpe u Hrvatskoj, gde je veća marža, početkom jula obustavile rad na jedan dan zbog produženja trajanja ograničenja cena goriva.

Uredba o ograničavanju visine cena naftnih derivata doneta je u februaru, a njena primena je produžavana više puta, poslednji put prošle nedelje sa rokom trajanja do 31. avguta ove godine.