Male hidroelektrane „kolateralna šteta“ predstojećih izbora?

Nakon što je nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić aktivistima koji se protive izgradnji malih hidroelektrana obećao da će biti zabranjena izgradnja tih obnovljivih izvora energije u nacionalnim parkovima i zaštićenim područjima postavlja se logično pitanje šta će se desiti sa objektima tog tipa koji su već izgrađeni.

U nacionalnim parkovima je dosad izgrađeno osam malih hidroelektrana (po tri na Kopaoniku i Goliji i dve na Staroj planini), a od ukupno 856 lokacija planiranih za podizanje tih obnovljivih izvora energije u Srbiji 280 se nalaze u zaštićenim oblastima. Nadležni zasad nisu obelodanili kakva sudbina čeka već izgrađene MHE i šta će se desiti sa onima koje su u fazi izgradnje. Drugim rečima da li će zabrana imati retroaktivno dejstvo te će njom biti obuhvaćeni postojeći objekti i oni u izgradnji ili će se odnositi samo na planirane projekte koji nisu započeti.

Inače, inicijativa predsednika Srbije Vučića da se prekine sa izgradnjom MHE u zaštićenim oblastima nije prvi takav stav koji dolazi iz redova vlasti. Naime u Ministarstvu zaštite životne sredine pripremaju izmene Zakona o zaštiti prirode kojima se predviđa zabrana izgradnje MHE u zaštićenim oblastima.

On predviđa i inspekcijski nadzor kako u periodu izvođenja radova tako i kada male hidroelektrane počnu sa svojim radom. Ako se tokom nadzora ispostavi da investitor ne poštuje uslove zaštite prirode ili vodne uslove ili nije u projekat ugradio sve ono što uslovi zaštite prirode predviđaju, inspektor će moći da zabrani izvođenje radova kao i da naloži da se svi nedostaci isprave.

Ukoliko investitor to ne uradi, inspektor će moći da naloži trajni prekid radova i vraćanje terena u pređašnje stanje o trošku investitora.

Predsednik Vučić se sve do nedavno nije bavio ovom tematikom, a njegovo obećanje da MHE više neće moći da se grade usledilo je šest meseci pred izbore koji će biti održani na proleće sledeće godine. Ono što takođe privlači pažnju je da će Srbija postati prva država u Evropi koja će zabraniti izgradnju MHE u zaštićenim oblastima.

Shodno tome postavlja se logično pitanje da li Vlada Srbije ima veću ekološku svest od vlada u drugim zemljama „Starog kontinenta“ s obzirom da se one nisu odlučile na sličan potez?

Dileme stvara i izjava ministra energetike Aleksandra Antića da su „ako su izgrađene po propisima MHE najmanje štetne po prirodu“ zbog čega su onda „na tapetu“ samo one ali ne i drugi obnovljivi izvori energije u Srbiji koji se grade?

Dok se deo stručne javnosti izričito protivi izgradnji malih hidroelektrana smatrajući da su velika opasnost za vodotokove i živi svet u njima drugi deo smatra da se protiv MHE vodi „agresivna kampanja“ čiji je cilj „da Srbija ne raspolaže dovoljnim količinama struje koja se proizvodi u zemlji te da mora da je uvozi iz stranih država u kojima postoji daleko veći broj izgrađenih malih hidroelektrana nego što je slučaj u Srbiji“.

– Na Staroj planini gde se sprovode protesti protiv izgradnje malih hidroelektrana trenutno se ne gradi nijedna. One koje se grade nalaze se van zaštićene oblasti. U celoj Srbiji je izgrađeno ukupno osam malih hidroelektrana u zaštićenim oblastima od kojih nijedna nije u prvoj zoni zaštite već se nalaze u drugoj ili trećoj. Kampanja koja je pokrenuta protiv MHE se loše odražava na njihovu izgradnju, jer se banke ne usuđuju da daju kredite plašeći se da projekti neće biti sprovedeni do kraja zbog zabrana – kaže za Danas Dragan Stipčić, član Upravnog odbora Nacionalnog odbora udruženja malih hidroelektrana. Kada je reč o već izgrađenim malim hidroelektranama u zaštićenim zonama on dodaje da ne postoje adekvatne lokacije u zemlji na koje bi mogle da se izmeste.

– Uvereni smo da izgrađene male hidro elektrane u zaštićenim oblastima neće biti rušene već da će se zabrana odnositi samo na izgradnju novih objekata tog tipa – zaključuje naš sagovornik.