Mali akcionari JAT-a: Tužimo državu za 20 miliona evra

Privredni sud u Beogradu je prošle godine doneo rešenje kojim je odbacio tužbu bivših zaposlenih za nadoknadu za nepodeljene besplatne akcije uz obrazloženje da JAT nije privatizovan, odnosno da država nije prodala kapital, a da u zakonu piše da akcije moraju da se podele pre privatizacije.

Iako se u Zakonu o pravu na besplatne akcije navodi da „zaposleni i bivši zaposleni u preduzeću pre sprovedene privatizacije ostvaruju pravo na prenos bez naknade akcija tog preduzeća u visini od 200 evra po punoj godini radnog staža u tom preduzeću“, kao i da eksplicitno piše da „zaposleni i bivši zaposleni u javnom preduzeću za vazdušni saobraćaj „JAT ervejz“ ostvaruju pravo na prenos bez naknade akcija u iznosu do 15 odsto kapitala koji se privatizuje, pre sprovedenog postupka privatizacije“ i čak iako je još 2008. godine oko 5.500 njih dobilo potvrde Agencije za privatizaciju o upisu u evidenciju zaposlenih i bivših zaposlenih, do danas oni nisu upisani kao vlasnici akcija JAT-a, odnosno danas Er Srbije.

Ministarstvo privrede kao razlog za nedodeljivanje besplatnih akcija navodi to da je JAT imao gubitak iznad visine kapitala.

„Preduzeće „JAT ervejz“ ostvarivalo je gubitak iznad visine kapitala u 2010, 2011. i 2012. godini, što znači da je vrednost ukupne imovine preduzeća bila manja od vrednosti ukupnih obaveza preduzeća. Takođe, preduzeće „JAT ervejz“ je u ovim godinama ostvarilo i poslovni gubitak, (kao posledica što su poslovni prihodi bili manji od poslovnih rashoda) i neto gubitak (kao posledica što su ukupni prihodi bili manji od ukupnih rashoda). Uz takve rezultate i tendenciju daljeg pogoršanja poslovnih performansi, preduzeće za svoje vlasnike (akcionare) nije moglo da iskoristi vrednost kapitala koja bi bila preduslov za podelu akcija“ , navodi se u odgovoru Ministarstva privrede.

Rade Milanović, predsednik Udruženja malih akcionara JAT ervejz i Er Srbije ističe da su članovi udruženja, njih 1.460, spremni da idu do Strazbura ukoliko ne dobiju pravdu pred srpskim sudovima.

„Računajući da po zakonu o podeli besplatnih akcija država treba da nam isplati 200 evra po godini radnog staža, potražujemo ukupno oko 20 miliona evra bez kamata. Što se tiče rešenja Privrednog suda ne možemo se složiti da se nije desila privatizacija JAT-a kada je Er Srbija postala vlasnik 49 odsto i žalbu smo podneli Apelacionom sudu i sada čekamo njihovu odluku. Nadamo se da to možemo rešiti u Srbiji, ali ići ćemo i do Strazbura“, kaže Milanović, inače nekadašnji komercijalni direktor JAT-a. On na tvrdnje ministarstva da je JAT bio u gubicima odgovara da je 2003. godine imovina JAT-a bila 1,8 milijardi dolara i da je ova kompanija od tada sistematski upropaštavana.

Advokat Branko Pavlović, inače nekadašnji direktor Agencije za privatizaciju, ističe da to što je kompanija imala gubitak iznad kapitala ne sprečava podelu akcija, samo što će tada akcionari dobiti i gubitak preduzeća.

„Zanimljivo je kako država kada treba da podeli akcije to ne može zbog ogromnih gubitaka i dugovanja, a kada treba uvesti Etihad onda može da preuzme sve dugove i očisti kompaniju“, podseća Pavlović na potez države s kraja 2014. godine kojim je preuzela oko 160 miliona evra dugova JAT-a nastalih do kraja 2013. godine.

On napominje i da je država trebalo da se uzdrži od promena u vlasništvu, kao što je dokapitalizacija Etihada do 49 odsto, dok se ne podele besplatne akcije.

„Prvo je trebalo da podele besplatne akcije, zatim da zakažu skupštinu akcionara i tamo donesu odluku o dokapitalizaciji. Tamo bi mali akcionari mogli da budu nesaglasni sa odlukom i da traže otkup svojih akcija. I mada se dokapitalizacija kao pojam ne koristi u zakonu smisao zakona je bio da zaposleni, bivši i sadašnji, imaju neku korist od toga što su radili u tim preduzećima. Da se nisu prijavili za akcije JAT-a prijavili bi se za druge besplatne akcije, a ovako su izvisili“, napominje Pavlović.