Mali broj turista i nedostatak sankcija za investitore koči radove

Još u oktobru 2015. tadašnji glavni urbanista Beograda Milutin Folić najavio je početak rekonstrukcije za 2016. godinu, kao i izgradnju dve kule i tržnog centra a procenjeno je da će radovi trajati dve do tri godine nakon čega će „Jugoslavija“ po principu „ključ u ruke“, postati deo lanca luksuznih hotela „Kempinski“, koji je i dogovorio sa grčkim investitorom da će preuzeti objekat na upravljanje čim bude izgrađen. Kako do radovi nisu završeni, aranžman je propao.

Inače, vlasnik hotela „Jugoslavija“ je grčki investicioni fonda „QS Investment“. On je u Srbiji osnovao firmu Alpe Adria hoteli, koja 2013. godine menja ime u sadašnje Danube Riverside. Hotel su 2006. kupili od „Dunav osiguranja“ za 31,3 miliona evra. Dve godine kasnije, obelodanili su ambiciozni plan vredan 270 miliona evra, koji podrazumeva rekonstrukciju kako bi se objekat integrisao u luksuzni hotelski lanac. Za 11 godina samo su obnovljena tri sprata oštećena u NATO bombardovanju 1999. U njima od 2013. godine radi mali Garni hotel „Jugoslavija“ sa tri zvezdice kojim u ime investitora upravlja firma „Ril holding“. Obećana rekonstrukcija celog kompleksa, izgradnja tržnog centra i dve kule od po 33 sprata u kojima će biti u jednoj luksuzno opremljeni stanovi a u drugoj rezidencije i apartmani hotela „Jugoslavija“, nije sprovedena.

Pokušali smo da stupimo u kontakt sa zamenikom gradonačelnika Vesićem, ali on nije odgovarao ni na naše pozive niti na sms poruku sa pitanjem zbog čega rok nije ispoštovan i zašto glavni deo radova još uvek nije ni počeo. Takođe, pitali smo zašto Grad ne reaguje kada je sam najavio „nultu toleranciju“ za kašnjenja u radovima. Pokušali smo da kontaktiramo i izvođače radova, Danube Riverside, međutim, na adresi na kojoj je sedište firme, nije prijavljen telefonski priključak.

Arhitekta Mahmud Bušatlija kaže za Danas da rekonstrukcija hotela „Jugoslavija“ predstavlja veliki građevinski izazov.

– Prvobitno je bilo planirano da u toj zgradi bude bolnica a kasnije je odluka promenjena. Da bi se svrstao u red hotela sa pet zvezdica, sobe treba proširiti i s obzirom na to i druge predviđene sadržaje, reč je o zahtevnom poslu. Pretpostavljam da se investitor odlučio da u ovom trenutku pokrene samo mali hotel to što u Beogradu nema dovoljno turista. Glavni grad Srbije godišnje poseti 1,5 miliona stranih gostiju koji ostvare tri miliona noćenja, pa novi kapaciteti nisu potrebni jer postojeći mogu da podmire potražnju. Izgradnja velikog luksuznog hotela u ovom trenutku bi predstavljalo finansijski rizik. Investitori čekaju ili da se poveća broj noćenja stranih turista zainteresovanih za odsedanje u luksuznom hotelu, ili da se neki ozbiljan hotelski lanac odluči za proboj na naše tržište, otkupi projekat od grčkog fonda i krene u kompletnu rekonstrukciju objekta – navodi naš sagovornik.

On dodaje da u Srbiji ne postoje propisi koji obavezuju investitore da u određenom roku sprovedu radove a da ako to ne učine budu sankcionisani.

– To može biti propisano konkretnim ugovorom, međutim takva rešenja nisu dobra. Potrebna je zakonska regulativa koja definiše tu oblast i jasno propisuje koje su obaveze investitora po pitanju rokova. U SFRJ je ta obaveza investitora postojala, odnosno znalo se koje rokove mora da ispuni prilikom dobijanja građevinske dozvole i koje će sankcije pretrpeti ako ih se ne bude pridržavao. U međuvremenu, te odredbe su odbačene – objašnjava naš sagovornik.

Ekonomski analitičar Branko Pavlović takođe ističe da ne postoje zakonske odredbe koje investitorima automatski nameću penale u slučaju da ne urade posao na vreme.

– Naplata penala može da se definiše sklopljenim ugovorom. Koliko mi je poznato, kada je reč o hotelu „Jugoslavija“ nadležni nisu na bilo koji način uslovljavali investitora u sprovođenju tog projekta a opšte zakonske odredbe koje bi sankcionisale kašnjenja ne postoje a da ja znam za njih – zaključuje Pavlović.

Sankcije za neodgovorne investitore

U većini razvijenih zemalja investitor plaća dozvolu za izvođenje radova. U Srbiji to nije slučaj već se samo plaća naknada za korišćenje građevinskog zemljišta koja nije velika. To je razlog zbog čega po Beogradu ima dosta nezavršenih građevina, a investitoru se isplati da prestane sa radovima iz određenih razloga, jer ga to neće skupo koštati. Da bi se sprečilo takvo ponašanje potrebno je uvesti zakonske sankcije za neodgovorne investitore kakav je slučaj u svim razvijenim zemljama – kaže Mahmud Bušatlija.

Povlašćeni investitori

Interesantno je da je sadašnji zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić svojevremeno najavljivao da će Grad kroz precizno definisane rokove koliko izgradnja treba da traje, sankcionisati one izvođače koji su se obavezali da će ih ispuniti a to nisu učinili. Međutim, u slučaju grčkih investitora, koji je trebalo da kompletnu rekonstrukciju hotela okončaju početkom ove godine, gradske vlasti niti su preduzeli bilo kakve korake niti su se oglasili tim povodom.