Mali: Budžet Srbije za 2022. ima cilj dalje podizanje standarda i jačanje ekonomije

„Podizanje životnog standard kroz podizanje, plata u javnom sektoru, penzija i minimalne zarade, kao i dalje rasterećenje privrede, kao i istovremeno nikada veće kapitalne investicije, osnove su budžeta za 2022. godinu“, kazao je Mali na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Skupštine Srbije.

Podsetio je da se od 1. januara 2022. godine previđa povećanje penzija od 5,5 odsto, shodno „švajcarskoj formuli“, a dodatno je u februaru predviđena i isplata po 20.000 dinara penzionerima, što je, precizirao je, povećanje mase penzija od 11,2 odsto u odnosu na ovu godinu.

Mali je podestio i da će biti povećanja plata u javnom sektoru u proseku od 7,3 odsto i to za one koji zaposleni u vojsci, zdravstvu i socijalnim službama od osam odsto, a za sve ostale u javnoj upravi predviđeno je povećanje od sedam odsto.

Dodao je da od 1. januara raste i minimalna zarada za 9,4 odsto, na više od 35.000 dinara.

Ministar finansija je naglasio i da se naredne godine nastavlja rasterećenje zarada.

„Za 2022. je predviđeno da se podigne neoporezivi deo dohotka na 18.300 dinara, kao i da se ukine doprinos na teret poslodavca kada je PIO fond u pitanju za 0,5 odsto“, rekao je Mali.

Naveo je da je pre dve godine ukupno opterećenje ne zarade bilo 63 odsto, a sada je ispod 61 odsto.

„Sledeće godine na niovo opšte države planira 486 milijardi dinara kapitalnih investicija, što je 7,3 odsto BDP-a. Kada se dodaju private i sve ostale investicije koje se očekuju dolazi se na nivo od 25,4 odsto. To je više od iznosa u ovoja, ali i 2019. godini, dakle pre kovida“, kazao je Mali.

Objasnio je da je politika države usmerena ka zapošljavanju građevinske industrije, koja je kako je ocenio pokazala dobar rezultat.

Istakao je da Srbija u ovom trenutku gradi sedam auto-puteva i brzih saobraćajnica, a danas je počela i izgradnje metroa u Beogradu.

„U budžetu za narednu godinu postoji novac i za završetak radova na novoj fabrici za proizvodnju vakcina, za početak radova na nacionalnom stadionu, završetak Kliničkog centra Srbije u Beogradu, za izgradnji novih škola i bilnica“, rekao je Mali.

Precizirao je da su u budžetu za narednu godinu planirani ukupni budžetski prihodi od 1.516 milijardi dinara, dok su planirani rashodi u iznosu od 1.717 milijardi dinara, što je deficit od 200,2 milijarde, odnosno tri odsto.

Mali je objasnio da je smanjenje nivoa deficita urađeno u dogovoru sa Međunarodnim monetranim fondom.

„Taj nivo deficit će omogućiti da se dalje smanjimo udeo javnog duga u BDP- u sa očekivanih 58,2 odsto ove godine, na 55,5 odsto na nivou centralne države do kraja naredne godine“, rekao je on.

Neveo je i da je projektovana stopa rasta srpske ekonomije za 2022. od 4,5 odsto, što je bio konzervativan pristup, ali smatra da će rasti biti viši od toga.

„Ukoliko budemo sproveli sve po planu sve planirane investicije, sa podizanjem plata i penzija, očekujemo najmanje 4,5 odsto stopu rasta BDP-a“, rekao je Mali.

Ministar finansija Srbije je istakao da je država svesna kakav rizik donosi energetska kriza, kao i inflatorni pritisci, za koje smatra da su privremenog karaktera.

„Pratimo šta se dešava i kao što smo reagovali po pitanju pandemije korona virusa, tako ćemo reagovati i ako bude bila neka nova kriza. Naše javne finansije su potpuno stabilne, naša državna kasa je likvidna, imamo novca. Sve obaveze ispunjavaju u dan, a sa Narodnom bankom Srbije ima odličnu koordinaciju fiskalne i monetarne politike“, zaključio je Mali.