Mali: Do kraja godine prosečna plata 920 do 930 evra, novo povećanje penzija u periodu između avgusta i oktobra

Mali je, gostujući na RTS-u, podsetio da su od januara plate u javnom sektoru uvećane za 10 odsto, penzije za 14,8 odsto, dok je minimalna zarada porasla za 17,8 odsto.

„Time smo došli do proseka plata od 818 evra u Srbiji danas, a podsetiću da je 2019. predsednik Aleksandar Vučić najavljivao prosek plata od više od 500 evra zbog čega je kritikovan“, rekao je Mali.

Ministar je rekao da se novo povećanje penzija može očekivati u periodu od avgusta do oktobra istakavši da inflacija pada i da se majska može očekivati u rasponu tri, plus-minus 1,5 odsto.

On je rekao i da danas prosečna penzija iznosi 390 evra, dok je pre 11 godina iznosila 203 evra, dok je u istom periodu minimalna zarada iznosila tek 15.700 dinara, dok danas premašuje 47.000 dinara.

Mali je poručio da su u poslednje dve godine penzije kumulativno uvećane 56 odsto, da se inflacija smiruje, i da će u maju iznositi tri plus minus 1,5 odsto, te da su uprkos dosadašnjoj inflaciji, plate i penzije povećane i u realnom iznosu što je dalo rezultate u povećanju životnog standarda.

„Ovo su važni pokazatelji, uz rekordne devizne rezerve, stabilan kurs i nikad više zlata u trezoru. Ozbiljno se bavimo ekonomskom politikom, što svaki indikator pokazuje“, rekao je on.

Mali je podsetio da se do 20. marta u Srbiju slilo 1,2 milijarde evra stranih direktnih investicija, što znači da nastavljamo da obaramo rekorde.

On je rekao da je prošla godina bila rekordna sa 4,5 milijardi evra SDI, te da je za Srbiju dobro da nastavi da raste po svim ekonomskim parametrima jer samo to, kako smatra, donosi nastavak razvoja.

„Svaki indikator naše makroekonomske politike raste. To je potvrdio i Međunarodni monetarni fond, kao najvažnija i najeminentnija finansijska institucija. Uspeli smo da uprkos svim izazovima pomognemo i privredu i građane uz očuvanje makroekonomske stabilnosti“, rekao je Mali.

On je naglasio da je sa MMF-om definisano više reformskih ciljeva koji su važni za kredibilitet i konkurentnost zemlje, te da je jedan od njih promena forme obračuna cene gasa za privredu, što će sniziti cene tog energenta od 1. maja, kako je već najavljeno.

„Odgovorno pristupamo i hoćemo da privredi olakšamo da bude još konkurentnija, atraktivnija, jer to znači više radnih mesta i veće plate. Zvanično, investicioni rejting nemamo zbog krize, ali rast svih indikatora za građane znači sigurnost, bezbednost, mogućnost da dalje nastavimo sa povećanjem plata i penzija“, rekao je Mali.

On je ponovio da je bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u prošloj godini rastao 2,5 odsto, premašujući iznos od 69 milijardi evra svega proizvedenog u zemlji u jednoj godini.

„U poređenju sa 2011. godinom kada je BDP iznosio 33 milijarde evra, to je ogroman skok, uprkos krizi“, poručio je ministar, uz ocenu da je Srbija sačuvala stabilnost, te da je nivo javnog duga u ovom trenutku 48,2 odsto, dok u evrozoni taj indikator iznosi oko 90 odsto.

Mali je dodao i da stopa nezaposlenosti u Srbiji u poslednjem kvartalu prošle godine iznosila 9,1 odsto, što je, kako je rekao, istorijski najniži nivo budući da je, podsetio je, pre 11 godina nezaposlenost bila 25,9 odsto, što je značilo da je svaki četvrti građanin bio bez posla.

„Danas to nije slučaj, fabrike se otvaraju, stopa zaposlenosti nikad nije bila viša imajući u vidu da je zaposleno više od 2,3 miliona građana koji plaćaju poreze i doprinose“, naveo je on.

On je ocenio da je to rezultat činjenice da je srpska privreda ojačala i postala otpornija na izazove.

Mali je rekao i da, uz sve navedeno, nijedna investicija u Srbiji nije zaustavljena, te da nas tek čekaju javna ulaganja u sklopu nedavno predstavljenog projekta „Skok u budućnost – Srbija 2027“ i organizacije Međunarodne specijalizovane izložbe EKSPO 2027.

„Hoćemo da iskoristimo EKSPO kao najveću razvojnu šansu. Za mene je to simbol promena. U naredne 3,5 godine nastavićemo ulaganja u putnu infrastrukturu, brze pruge, prosvetu, zdravstvo“, rekao je.

Mali je istakao da su to odlike jedne drugačije Srbije jer će veličina domaće ekonomije biti budući izvor rasta.

„Novi putevi zapošljavaju građevinsku industriju, to dalje otvara nove industrijske zone. Hoćemo da BDP bude 100 milijardi evra i to će iznedriti novu zemlju u odnosu na onu kada je vrednost svega proizvedenog iznosila 33 milijarde“, naveo je.

On je zaključio da je Srbija, sa 453 milijardi dinara na računu u ovom momentu, likvidna i da se raduje svim budućim ekonomskim uspesima koje će, pre svega, doneti EKSPO 2027.