Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je Srbija prodajom državnih hartija od vrednosti (evroobveznica) ukupne vrednosti 1,75 milijardi dolara na međunarodnom tržištu iskoristila trenutno najpovoljnije uslove na tržištu, s obzirom da se očekuje dalji rast stopa prinosa.
Ministar Mali je u saopštenju naveo da su na taj način prikupljena neophodna sredstva za dalju finansijsku stabilnost i dalji rast privrede i da će Srbija zahvaljujući tome „spremno dočekati ovu godinu“.
„Vodeći se najboljom međunarodnom praksom aktivnog upravljanja javnim dugom, ministarstvo finansija je zaključilo unakrsnu valutnu svop transakciju kojom obaveze po osnovu emitovanih obveznica konvertuje u evre po značajno nižoj finalnoj kamatnoj stopi“, kazao je Mali.
Na taj način, po njegovim rečima, Srbija je iskoristila trenutno povoljni odnos kursa evra i dolara, kao i trenutnu divergenciju između dolarskih i kamatnih stopa u evrima na međunarodnom tržištu kapitala, i time postigla najpovoljniju cenu zaduživanja.
Nove obveznice ročnosti pet godina emitovane su u iznosu od 750 miliona dolara po kuponskoj stopi od 6,25 odsto i finalnoj kamatnoj stopi u evrima koja, nakon realizacije hedžing transakcije, iznosi šestomesečni Euribor uvećan za 2,9 odsto.
Obveznice ročnosti deset godina emitovane su u iznosu od milijardu dolara po kuponskoj stopi od 6,50 odsto i finalnoj kamatnoj stopi u evrima koja iznosi šestomesečni Euribor uvećan za 3,1 odsto.
Ministar je ocenio da je Srbija postigla odličnu kamatnu stopu i da je prošla slično kao Mađarska, koja je članica Evropske unije i ima investicioni rejting, a bolje od Rumunije, koja takođe ima investicioni rejting i članica je EU.
On je dodao da globalna kriza, sukob u Ukrajini i energetska nestabilnost podižu cenu novca na tržištu i da će Srbija morati da sačeka kraj krize kako bi došla do kamatnih stopa od dva odsto koje su bile dostupne 2021. godine.
Mali je naveo da je plan otplate i finansiranje obaveza napravljen proaktivno, kao i da se koristilo vreme niskih kamatnih stopa da se prevremeno otplate stari dugovi i fiksiraju kamate na kredite, tako da je sada prosečna stopa zaduživanja na portfolio javnog duga krajem godine iznosila 2,8 odsto, te će srpske javne finansije moći da iznesu nove cene na tržištu.
Ministar je naveo da je jedan od prioriteta srpske ekonomske politike efikasno upravljanje i kontrola javnog duga i dodao da će krajem meseca januara udeo javnog duga u BDP-u iznositi 50,2 odsto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.