Mali: Kamen temeljac za nacionalni stadion biće postavljen 1. maja

On je rekao da je to veoma važan projekat, jer je kako je naglasio, sport, odnosno fudbal postao ozbiljan svetski biznis.

„Mi hoćemo da kroz izgradnju stadiona dovedemo nove timove, događaje, turiste, da razvijemo jedan novi, potpuno drugačiji biznis“, rekao je Mali za TV Pink.

Takođe, dodao je da će širom Srbije do 2027. godine biti uloženo oko 18 milijardi evra u više od 300 projekata, u okviru programa „Skok u budućnost – Srbija 2027“, a, između ostalog, gradićemo i obnavljati škole, zdravstvene ustanove, auto-puteve, saobraćajnice, brze pruge, BIO4 kampus.

Mali je naveo da je to mnogo širi program od samog Ekspo projekta, koji će obuhvatiti investiciju od oko 1,2 milijarde evra, i to za izgradnju novog grada u Surčinu koji će, kako je rekao, sadržati stambeni kompleks, Akvatik centar, Nacionalni stadion.

„Gradićemo i obnavljati škole, auto-puteve, brze pruge, saobraćajnice, BIO4 kampus, zdravstvene ustanove. Prezentacija koju je držao predsednik Srbije Aleksandar Vučić kada je predstavljao projekat ‘Skok u budućnost – Srbija 2027’ sve to obuhvata. Nama je Ekspo kišobran, povod da investiramo više u celu Srbiju i sve ono što treba da digne standard građana Srbije“, rekao je Mali, i podvukao da su potpuno neistinite tvrdnje da će Ekspo koštati 18 milijardi evra.

Siniša Mali se osvrnuo i na nedavnu radnu posetu Vašingtonu, gde je prisustvovao Prolećnom zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke.

Kako je naveo, u narednih pet do deset godina najveći problem svetske ekonomije biće usporavanje rasta, ali, Srbija beleži ekonomski rast i u takvim uslovima, i mi ćemo nastaviti reforme i za to ćemo imamo podršku MMF-a i u naredne dve godine.

„Postojeći aranžman sa MMF-om ističe krajem ove godine. U Vašingtonu je dogovoreno da se produži za još dve godine kako bismo nastavili reformski proces koji smo započeli pre 12 godina u Srbiji. Mi smo svetla tačka, rekli su nam čelni ljudi te institucije“, naveo je Mali.

On je poručio da je u ovim kriznim godinama, u svetskim nestabilnostima koje traju od početka pandemije 2020. godine, a nastavile su se poremećajima u lancu snabdevanja, energetskom krizom, konfliktima u Ukrajini i Gazi, najvažnije očuvati rast ekonomije, jer i mnogo razvijenije zemlje beleže „usporavanje“.

Ističući da bez rasta zemlje stagniraju, Mali je izrazio zadovoljstvo zbog činjenice da srpska ekonomija raste, i to 2,5 odsto prošle godine, te da beleži i ubrzanje budući da je u poslednjem kvartalu prošle godine rast BDP-a iznosio 3,8 odsto, u februaru ove godine 5,9 odsto.

„Ove godine ćemo premašiti i projektovanu stopu rasta od 3,5 odsto. Srbija je danas drugačija zemlja, rast nam je baziran na rastu svih grana što pokazuje činjenica da skokove beležimo i u poljoprivredi, industriji, prehrambenoj industirji, turizmu, građevinarstvu. Sve raste“, rekao je Mali.

On je naglasio da je Srbija u projektima i investiranju pronašla svoje izvore rasta.

Sve to nam, kako je rekao, omogućava da kroz projekte koje ćemo realizovati u okviru programa „Skok u budućnost – Srbija 2027“, dostignemo prosek plata od 1.400 evra, penzija i minimalne zarade od po 650 evra 2027. godine.

„To je veliki pomak za samo 15 godina, u odnosu na 2012. kada smo bili na ivici bankrota“, poručio je ministar finansija.

Mali je dodao i da je tokom nedavne posete Vašingtonu istaknuto i da je svetski javni dug porastao sa 84 na 93 odsto BDP-a, pri čemu je prosečna zaduženost evrozone oko 89 odsto, dok Srbija beleži stopu javnog duga od 46,7 odsto.

„I sve to uprkos velikoj pomoći države građanima i privredi i svim investicijama koje sprovodimo“, rekao je Mali.

Ministar je naveo i da je svako obećanje koje je dato i ispunjeno, te da će tako biti i u narednom periodu.

„Dobili smo većinsko poverenje građana, imamo konkretne planove za Srbiju i Beograd“, poručio je, i dodao da Srbija neće propustiti da iskoristi Ekspo kao najveću razvojnu šansu koja nam se ukazala.

Kako je rekao, to je važno zbog daljeg razvoja, i još dobrih rezultata poput smanjenja nezaposlenosti, gde smo od toga da je 2012. godine svaki četvrti građanin bio bez posla, došli do rekordno niske nezaposlenosti od 9,1 odsto.

„Sačuvali smo fabrike, radna mesta, beležimo rekordan nivo stranih direktnih investicija od 4,5 milijarde evra, kurs nam je stabilan, devizne rezerve rekordne, imamo oko četiri milijarde evra na računu u ovom trenutku. Sve to znači stabilnost“, istakao je Mali.

On je naveo da očekuje i formalnu potvrdu srpskog ekonomskog napretka kroz dobijanje investicionog rejtinga od svetskih rejting agencija, što će značiti da je srpska ekonomija zdrava, da je u rangu razvijenih ekonomija, da na pravi način vodimo ekonomsku politiku i da nam je pesprektiva dobra.