Mali: Problem „švajcaraca“ rešavamo zahvaljujući stabilnim finansijama

Predlog zakona je kompromis i najbolje rešenje za sve tri strane, udruženja građana, banaka i države. Najvažnije je da će tim zakonom biti obuhvaćeni svi korisnici tih kredita, kako bi građanima omogućili trajno rešenje problema, a izdvajanja države u svrhu primene ovog zakona iznosiće do 11,7 milijardi dinara i to tu slučaju da svi korisnici prihvate ponuđeno rešenje“, naglasio je Siniša Mali, ministar finansija obrazlažući pred poslanicima Predlog zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima.

Za opoziciju u skupštinskoj sali taj predlog zakona je protivzakonit i pašće na Ustavnom sudu, dok opozicija koja bojkotuje parlament smatra da se ovim zakonom potvrđuje i ozakonjuje pljačkanje građana.

Mali je rekao da predloženi zakon predviđa da se preostali dug konvertuje u evre i da se od te sume otpiše 38 odsto, a kamatna stopa je ona koja je važila 31. mart 2019. za kredite indeksirane u evrima, iste vrednosti i ročnosti.

Prema njegovim rečima, za banke koje nisu imale u ponudi stambene kredite ili su imale nesrazmerno velike kamatne stope primenjen je limit od 3,4 odsto, plus tromesečni ili šestomesečni eurobor za varijabilne kamatne stope, i limit od četiri odsto za fiksne kamatne stope.

„Izborili smo se da se ne obračunava zatezna kamata i da korisnici kredita ne snose troškove katastra i javnih beležnika“, rekao je Mali i naveo da neki ekonomisti smatraju da država ne treba da plaća pogrešne individualne odluke, upitavši da li je trebalo da ostaviti te građane na ulici.

Ministar je optuižio i opoziciju da licemerno koristi teško stanje vlasnika kredita kako bi stekla jeftine političke poene, bez obzira što su dok su bili na vlasti podsticali je te građane da uzimaju pozajmice u švajcarcima“.

On je nagasio da je „kompromisno rešenje danas moguće zahvaljujući stabilnim finansijama jer je u prvom tromesečju u republičkom budžetu ostvaren suficit od 15,8 milijardi dinara, a bio je planiran deficit od 19 milijardi, što znači da je rezultat bolji za oko 35 milijard dinara ili 300 miliona evra“.

Komentarišući predloženi Zakon o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj rekao je zakon ishitren i protivrapavni i da Vlada ne može iz budžeta da rešava probleme određenog broja građana.

„Pokrenućemo postupak pred Ustavnim sudom zbog donošenja leks specijalisa, jer on diskriminiše građane, kako one koji nisu uzimali kredite, tako i one koji su se zadužili u švajcarskim francima“, rekao je Šešelj i dodao da su „na isti način ojađeni i građani koji imaju kredite u evrima i da oni nisu obuhvaćeni leks specijalisom .

Naveo je da je trebalo primeniti mađarski model gde je država dug prema bankama konvertovala u forinte“.

Prema Šešeljevim rečima oni koji su uzimali kredite u francima bili su prevareni i zbog toga bi trebalo da odgovara guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

„Ona nije bila guverner kada su se građani zaduživali, ali je na toj poziciji sedam godina i ništa nije učinila da se taj problem reši“, istakao je Šešelj, predlažući da se e vrate stanovi koji su oduzeti građanima koji nisu mogli da otplaćuju kredite.

Odgovarajući na te primedbe ministar finansija je rekao da bi se rešenjem koje bi bilo retroaktivno urušio pravni sistem i da nije mogao biti prihvaćen model Mađarske jer je za 500.000 tamošnjih vlasnika kredita državu i banke to koštalo devet milijardi evra. Objasnio je da se država uključila u rešavanje tog problema zato što je taj problem država rešavala i u Hrvatskoj i Mađarskoj.

„Sada dobijamo zakon kojim se potvrđuje i ozakonjuje pljačkanje građana“, smatra Boško Obradović, lider Dveri i dodaje da vladin predlog zakona ništa ne govori o dužnicima kojima je oduzeta hipoteka zbog toga što nisu mogli da vraćaju kredite u francima. On je predložio da se krediti u švajcarskim francima ne prebacuju u drugu stranu valutu nego da se indeksiraju u domaćoj valuti, dinarima.

Čedomir Jovanović, poslanik LDP ocenio je da bi ova vlast trebalo da zaboravi pojam prethodne vlasti kao izgovor. On je konstatovao da postoji velika razlika između zakona o kome se razgovara i zakona u Hrvatskoj i Mađarskoj, jer se tamo država nije pojavila kao neko ko će učestvovati u pokrivanju troškova. A mi to činimo, rekao je Jovanović, jer bi izgubili spor koji bi banke pokrenule tražeći svoju zaštitu, jer su ugovori potpisani svojom voljom, onda kada je to bilo povoljno .

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković očekuje da će ovaj leks spscjalis parlament Srbije usvojiti pre uskršnjih praznika, odnosno naredne sedmice.