Mali: Minimalna zarada će prvi put ići na skoro 300 evra

„Još nije dovoljno, ali smo blizu. Pokrivenost minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom 2017. godine bila je 62 odsto, a danas je 81,5 procenata“, rekao je Mali na RTS -u.

Dodao je da je od 2017. godine, kada je završena fiskalna konsolidacija, minimalna zarada porasla 52 odsto, a rast  bruto domaćeg proizvoda (BDP) je u tom periodu bio 17,3 odsto.

Istakao je da u odnosu na minimalnu potrošačku korpu, minimalna zarada „raste pet puta više“, jer stopa rasta potrošačke korpe je bila 10,3 odsto, dok je zarada rasla 52 odsto od 2017.godine.

„Prema projekcijama koje smo napravili, očekujemo 2023, 2024. godine da u potpunosti pokrijemo minimalnu potrošačku korpu“, rekao je Mali.

On je podsetio da je minimalna zarada 2010. bila 15.700 dinara, dok se „danas govori o minimalnoj zaradi od 300 evra“.

Dodao je da je minimalna zarada pokretač rasta prosečne zarade i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić svojevremeno obećao da će prosečna plata biti 500 evra i da je taj cilj ispunjen jer je prosečna zarada u julu bila preko 65.000 dinara, a cilj je da do kraja 2025. godine bude 900 evra.

„U dinamici smo ostvarenja tog cilja koji je definisan programom ‘Srbija 2025’ i pratimo obećanje koje smo dali“, rekao je Mali.

On je rekao da će najveći teret rasta minimalne zarade država preuzeti na sebe kroz povećanje neoporezivog dela sa 18.300 na 19.300 dinara i smanjenjem doprinosa za PIO fond od 0,5 odsto.

Time se, kako je rekao, nastavlja praksa rasterećenja poreza i doprinosa na zarade, koji će sada biti 61,1 odsto, dok je 2017. godine opterećenje bilo 63,3 odsto.

Mali je rekao da se poštuje predvđena dinamika trećeg paketa pomoći građanima i privredi pa će 22. septembra penzioneri dobiti 50 evra, u novembru će svi punoletni građani dobiti po 30 evra a u decembru će biti još dodatnih 20 evra pomoći za sve.

„Tu je i predviđenih 20.000 dinara pomoći penzionerima, što će biti isplaćeno u februaru ili martu sledeće godine. To je skoro osam milijardi evra koliko isplaćujemo, ali uz održanje pune makroekonomske stabilnosti“, rekao je Mali.

Istakao je da je u ovom trenutku udeo javnog duga u odnosu na BDP 55,5 odsto, što je daleko ispod nivoa koji je propisan Mastriškim ugovorom.

„Rezultati su mnogo bolji nego što smo predvideli jer je za prvih sedam meseci bio planiran deficit od 198 milijard, a rezultat je 39 milijardi minusa. To znači da nam je za  160 milijardi dinara bolji rezultat, odnosno za milijardu i 200 miliona evra“, rekao je Mali.

Dodao je da se do kraja godine očekuje rast BDP-a minimum 6,5 odsto.

„Oporavak je mnogo brži“

Mali je naveo da nije bilo greške u budžetu i da su prilikom planiranja bili konzervativni, ali da je oporavak mnogo brži.

„Mi smo u drugom kvartalu imali 13,4 odsto rasta naše ekonomije. Sa tim rastom i uključujući prvi kvartal, do kraja godine minimum 6,5 odsto, a računali smo šest. Ako pogledate minus jedan, rezultat po kojem smo možda najbolji u Evropi, među prve dve ili tri ekonomije prošle godine, sa plus 6,5 ili sedam koliko će biti ove godine, mi ćemo biti prvi, drugi ili treći u Evropi u ovo vreme najveće ekonomske krize koja je izazvana kovidom 19“, kazao je Mali.

Naglasio je da to govori koliko se Srbija promenila i da država nikada više nije pomogla i građanima i privredi.

Govoreći o sastanku sa novom šeficom MMF-a za Srbiju, Mali je naveo da je MMF prošle nedelje doneo odluku da svim svojim članicama dâ onoliko novca koliko svaka od tih članica ima prava vučenja.

„To je za Srbiju 890 miliona dolara, po kamatnoj stopi 0,05 odsto. Taj novac je već alociran nama, samo treba da vidimo u kom trenutku ćemo ga povući, isto kao i sve druge zemlje. Da vidimo da li ćemo vratiti neke stare kredite, deo ćemo sigurno iskoristiti za nastavak investicija, ovog ciklusa koji smo započeli u Srbiji“, kazao je Mali i dodao da „nikad ne bismo tražili taj novac, ali sada kada smo ga već dobili, zašto ga ne bismo iskoristili“.