Mali odgovorio na pisanje hrvatskih medija: Srbija može Hrvatskoj da deli lekcije o upravljanju javnim dugom

„Zanimljivo je što je u Hrvatskoj danas vest kako je apsolutni iznos javnog duga u Srbiji 32,3 milijardi evra, na današnji dan tačno 53,7 odsto BDP-a, kada je ta ista Hrvatska zadužena čak 45,7 milijardi evra, odnosno 74,3 odsto BDP-a, na kraju drugog kvartala ove godine“, napisao je Mali.

Takođe je istakao da je u toku pandemije korona virusa tokom 2020. godine udeo javnog duga Hrvatske skočio na rekordnih 87.3 odsto BDP-a, dok je Srbija održala udeo ispod 58 odsto.

„U isto vreme, u evro zoni će, po projekcijama za kraj ove godine, prosek javnog duga iznositi 93,6 odsto. Dakle, kada je reč o javnom dugu, Srbija ima bolji rezultat i od Hrvatske, a bolja je i od evropskog proseka. Preciznije, dug Hrvatske je, ako govorimo u apsolutnom iznosu, za oko 40 odsto veći od našeg duga, ali njima je i dalje interesantnije da gledaju u naše, a ne u svoje dvorište“, napisao je.

Mali je, zatim, prešao na regionalne pokazatelje.

„Hrvatska će 2023. godine morati da se zaduži 15 odsto BDP-a, dok je Srbija na ispod 10 odsto BDP-a. Ako govorimo o prinosu na obveznicama, ukoliko se posmatra relativni performans prinosa, obveznice Srbije na sekundarnom tržištu su imale značajniju redukciju prinosa u poređenju sa Hrvatskom“, naveo je Mali.

Mali je objasnio i šta znači aranžman Srbije i MMF-a.

„Kada je reč o aranžmanu sa Međunarodnim monetarnim fondom, ponosni smo na novi aranžman, na koga su i investitori na tržištu kapitala odlično reagovali, baš kao i rejting agencije, pa je tako Mudis pre nekoliko dana objavio izveštaj u kome upravo hvali ovaj potez Srbije.

Naime, dogovor sa MMF-om rezultirao je padom prinosa obveznica na sekundarnom tržištu kapitala za celih 1%. MMF pozitivno naglašava da privreda Srbije poseduje komfort da se bori sa globalnim rizicima, uključujući raspolaganje adekvatnim rezervama, dobro kapitalizovan i likvidan bankarski sistem kao i dostupnost konkretnih rezultata kada je reč o pravovremenom reagovanju na spoljne šokove u prošlosti“, napisao je.

Istakao je i da su hrvatski mediji zapravo preneli tekst opozicionih medija iz Srbije.

„Dakle, imamo sa jedne strane investitore, dakle ljudi koji ulažu svoj novac, a koji dobro reaguju, a sa druge strane hrvatske medije koji nas kritikuju, a koji u svom tekstu ustvari prenose tekst opozicionih medija iz Srbije. Pametnome dosta“, navodi Mali.

Između ostalog, Mali je naveo i da Srbiha može da drži lekcije Hrvatskoj.

„Srbija može Hrvatskoj da deli lekcije kada je reč o upravljanju javnim dugom. Odgovornom ekonomskom politikom uspeli smo da smanjimo javni dug, koji je danas apsolutno pod kontrolom i ispod novoa Mastrihta od 60 odsto, čak i posle nekoliko godina krize, i čiji će udeo u BDP-u narednih godina nastaviti da se smanjuje“, podsetio je ministar.

Kako je zaključio, nastaviće da se bori za bolji život građana.

„Kao i prethodnih godina, mi ćemo nastaviti da se borimo na našu zemlju i za bolji život građana, za veće plate i penzije, za nove auto-puteve, pruge, škole i bolnice, za konkurentniju privredu i manju nezaposlenost… Nastavićemo da se bavimo isključivo nama, da našem narodu bude bolje. Za Srbiju koja pobeđuje“, zaključio je Mali.