Ministar finansija Srbije Siniša Mali ocenio je danas da je Srbija kroz „najveću ekonomsku krizu ikada“ pokazala kako funkcioniše odgovorna država i izgradila most poverenja izmedju države i privrede.
On je na panelu posle predstavljanja „Bele knjige 2021“ Saveta stranih investitora, rekao da je za privredu najvažnija makroekonomska stabilnost, da privrednici znaju da neće biti velikih šokova i da je Srbija kroz krizu uspela da zadrži optimizam u privredi.
„Odluke koje smo donosili dogovarali smo zajedno sa privrednicima i slušali smo potrebe gradjana. Tako ćemo uraditi i kada je bilo koja druga kriza u pitanju. Mislim da smo kroz ovu krizu pokazali kako odgovorna država funkcioniše i napravili taj most poverenja izmedju nas i privrede“, rekao Mali.
Dodao je da će „država Srbija biti tu da reaguje i da podrži kako bi se posledice neke druge krize, ako se pojavi, maksimalno umanjile“.
Posledice krize, kao što je ova sa kovidom, najbolje se ublažavaju, kako je rekao, brzom reakcijom, a „Srbija je to uradila i uspela je da održi makroekonomsku stabilnost što je za privredu veoma važno“.
Mali je rekao da će zajedno sa privredom pratiti kako bi se reagovalo i na efekte potencijalne energetske krize, kao i na inflaciju, ali da je u ovom trenutku rano da „izadje sa bilo kakvim merama i projekcijama“.
Podsetio je da se već godinama uvažavaju preporuke investitora i struke po pitanju unapredjenja poslovanja, a jedna od njih je i rasterećenje oporezivanja rada „na čemu Ministarstvo finansija radi već tri godine“.
„Iz godine u godinu smanjujemo poreze i doprinose na rad, a gledamo kako da ceo poreski sistem pomerimo u tom pravcu da se više oporezuju rezultati koji su ostvareni iz poslovanja“, rekao je Mali.
Dodao je da Srbija ima jednu od najviših stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Evropi ove godine, stopu nezaposlenosti koja nije povećana u odnosu na nivo pre krize, a za prvih deset meseci strane direktne investicije su 3,1 milijardu evra, dok je udeo javnog duga u BDP-u 58,2 odsto.
On je rekao da u celom svetu postoji potencijalna kriza izazvana povećanjem inflacije, pri čemu su dva aspekta te krize visok iznos novca u opticaju i poremećaji u lancima snabdevanja, ali da se očekuje da će inflacija biti stabilizovana u drugom kvartalu naredne godine.
Govoreći o budžetu za narednu godinu, istakao je da vlada ne odustaje od svojih ekonomskih ciljeva od kojih je kao jedan od najvažnijih naveo velike kapitalne investicije za koje je Predlogom budžeta za 2022. godinu planirano da se izdvoji 486 milijardi dinara.
Podsetio je i da se od sledeće godine minimalna zarada uvećava za 9,4 odsto i iznosiće 35.000 dinara, da se penzije povećavaju za 5,5 procenata, a plate u javnom sektoru u proseku za 7,3 odsto.
Mali je istakao da će novi sistem fiskalizacije i sistem elektronske fakture umnogome doprineti borbi protiv sive ekonomije.
„Novi sistem fiskalizalizacije daje našoj zemlji mogućnost uvodjenja novog, mnogo modernijeg i fleksiblnijeg sistema, gde se kao fiskalni uredjaji mogu koristiti mobilni telefoni i tableti“, rekao je Mali i podsetio da je Privredna komora Srbije troškove postojećeg sistema fiskalizacije procenila negde na deset miliona evra.
On je rekao da „ceo sistem našu privredu neće koštati ništa i da je na račune preko 15.000 privrednih subjekata prebačen novac koji su tražili za subvencije koje je država obećala za nabavku novih fiskalnih uredjaja“.
Mali je zaključio da će sa uvodjenjem e-otpremnica, koje su planirane za 2023. godinu, biti teško bilo kome da bude u sivoj zoni.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.