Mali: Prelazni rok do kraja aprila za prilagođavanje sistemu e-faktura

„Mi ćemo, pošto smo dobili dosta zahteva, do kraja godine izmeniti Zakon o elektronskom fakturisanju i dati prelazni rok do kraja aprila da se korisnici adaptiraju i osposobe da izdaju i primaju elektronske fakture. Očekujem da će te izmene biti usvojene od strane poslanika u Skupštini Srbije. Dakle, omogućićemo dodatni period da se usaglasite sa novim zakonom i završite sve informacione pripreme“, rekao je Mali obraćajući se na obuci za lokalne samouprave „Primena sistema elektronskih faktura“, održanoj danas u Palati Srbija.

Mali je naveo da su ostali rokovi, koji su navedeni u zakonu realni i da će nastaviti da važe i nakon zakonskih izmena.

Precizirao je da prvo nastupa obaveza subjekta javnog sektora da primi i čuva elektronske fakture i da izdaje elektronske fakture drugom subjektu javnog sektora, i to će se primenjivati od 1. maja 2022. godine, umesto od 1. januara, baš kao i obaveza subjekta privatnog sektora da izda elektronsku fakturu subjektu javnog sektora.

„Obaveza subjekta privatnog sektora da primi i čuva elektronsku fakturu izdatu od strane subjekta javnog sektora, kao i elektronske fakture izdate od strane subjekta privatnog sektora, primenjivaće se od 1. jula 2022. godine, kao što je i bilo planirano. Takođe, obaveze izdavanja i čuvanja elektronske fakture u transakcijama između subjekata privatnog sektora nastupaju od 1. januara 2023. godine“, kazao je Mali.

Ministar je na naveo i da Srbija, ovim sistemom želi da unapredi transparentnost i konkurentnost, smanji sivu ekonomiju, ali i tehnološki uhvati korak sa razvijenim svetom.

„Mnogo toga dobijamo i kao država, i vi kao korisnici javnih sredstava, i u transparentnosti i u uštedi vremena. Naša želja je da u 2023. godine uđemo i u sistem e-otpremnica. Na to se nadovezuju platni promet između pravnih lica i sistem e- fiskalizacije. Pravimo kompjuterski i informacioni vertikalni lanac i to će biti najvažniji održiv sistem borbe protiv sive ekonomije, naglasio je ministar i dodao da je korišćenje sistema e-faktura u potpunosti besplatno“, rekao je Mali.

On je zamolio prisutne da ozbiljno shvate sistem e-faktura i na vreme sprovedu sve potrebne edukacije i pripreme, jer će on u budućnosti, mnogo značiti domaćoj ekonomiji.

„Zamislite sistem bez papirnih faktura, nema arhive, sve ide kompjuterski, elektronski sistem menja način funkcionisanja privrede. Ako pogledamo koristi ovog sistema ukoliko se pogode ulazna i izlazna faktura, našoj privredi ćemo vraćati PDV istog dana. Nema čekanja, dodatnih kontrola, sistem nudi pravu stvar za našu privredu. Кroz ovaj sistem realizujemo ono što privrednici očekuju decenijama“, naveo je on.

Mali je podsetio i da se paralelno odvija sistem e-fiskalizacije i da se, takođe do kraja aprila završava prelazni period uvođenja novog sistema privredi Srbije.

Pozvao je privrednike da se prijave i iskoriste subvencije koje nudi Vlada Srbije, a to je 100 evra za fiskalni uređaj i 100 evra za svaki objekat.

Proces, prema njegovim rečima, daje mnogo bolju kontrolu i efikasniju borbu protiv sive ekonomije, a za privrednike je najvažniji uticaj na nelojalnu konkurenciju.

Državna sekretarka u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave Maja Mačužić Puzić istakla je da je današnja završna obuka za primenu sistema eletronskih faktura važna ne samo za one koji su obuku prošli, već i za digitalnu transformaciju cele privrede, kao i za e-upravu Srbije.

„Uvođenje ovog sistema dovešće do značajnog smanjenja administrativnog opterećenja i rasta konkurentnosti privrednog sektora na domaćem, ali i svetskom tržištu. To je jedan od najznačajnijih inovativnih alata kojim će se olakšati i ubrzati rad organa javne uprave, što je našem Ministarstvu i cilj“, navela je Mačužić Pužić i dodala da će ovaj sistem doprineti da se stvori državna uprava po meri svih građana i pokaže da je pravi servis privrede i građana.

Mačužić Pućić je pozvala sve gradove i opštine da se pripreme za ovaj moderan način rada, jer štedi vreme i novac, te naglasila da je uvođenje e-fakturisanja u saglasnosti sa Strategijom reforme javne uprave 2021-2030.

„eFakture će doprineti digitalizaciji poslovnih procesa u gradovima i opštinama, a jedan od ključnih ciljeva Strategije je da smanjimo administrativno opterećenje građana i privrede za najmanje četvrtinu, sa 3,11 na 2,4 odsto BDP-a“, dodala je Mačužić Puzić.

Kako je podsetila, proteklom periodu preko sistema e-uprave razmenjeno je više od 50 miliona dokumenata, „što je 50 miliona sekundi uštede koje je prepoznato kao konkretna dobrobit uvođenja e-uprave“.

„Sistem e-faktura koristiće oko 125.000 preduzeća u sistemu PDV-a, a očekujemo da i drugi privrednici to prihvate kad uvide prednosti po pitanju uštede vremena i troškova. Učesnici u sistemu e-fakturisanja biće i više od 10.000 korisnika javnih sredstava, od kojih su 6.000 lokalne samouprave i lokalni budžetski korisnici“, rekao je predsednik opštine Stari grad, članice NALED-a, Radoslav Marjanović.

On je dodao da konzervativne procene govore da se na čuvanju i izradi 1.000 faktura operativni troškovi mogu smanjiti za 150.000 dinara, te da će uštede u lokalnim samoupravama biti milionske.

Marjanović je najavio i da će biti organizovano još šest obuka i pozvao kolege iz lokalnih samouprava na radionicu 17. decembra u toj beogradskoj opštini.

Kako je objavio NALED, sa Ministarstvom finansija dosad su organizovali 16 velikih radionica za privatni i javni sektor koje su podržali Britanska ambasada kroz projekat Grow small, kao i kompanija Philip Morris u okviru programa StarTech.

Video prezentacije sistema na YouTube-u pregledane su gotovo 30.000 puta, a na sajtu efaktura.gov.rs otvoren je kontakt centar, a za pitanja je na raspolaganju i mejl adresa [email protected], naveli su iz NALED-a.

Ukazali su i da se više od 80 zemalja u svetu nalazi u nekoj od faza uvođenja eFaktura, dok su obavezne u svim članicama EU.

Kako je objavio NALED, istraživanje Evropske komisije pokazalo je da su eFakture smanjile administrativno opterećenje privrede u Švedskoj za 25 odsto, a u Sloveniji i na Kipru za dvostruko više. Najveću uštedu vremena za izradu fakture postigli su u Finskoj – sa 15 minuta na minut, Švedskoj sa 20 na dva minuta i Poljskoj sa 30 na tri minuta.