„Mali šengen“ bi koristio svima, a najviše Srbiji

I pre dva dana, Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, najavila je da će početkom oktobra, kada je planiran susret predsednika Albanije, Severne Makedonije i Srbije, biti reči o osnivanju takozvanog „malog šengena“.

Reč je o ukidanju carinskih i graničnih barijera, ali i o jednostavnijem protoku roba, recimo preko tagova kojima bi bilo omogućeno plaćanje putarine vozilima i kamionima bez zaustavljanja, ili skraćivanju carinskih kontrola roba kroz međusobno priznavanje papira koje izdaju matične zemlje.

Ekonomisti su saglasni da je „mali šengen“ daleko realnija opcija od ranije plasirane unije, jer bi osim nedovoljno političke volje da se sve ubrza, proces usaglašavanja zajedničke spoljne politike, carinskih stopa, međunarodnih ugovora koje svaka od država ima sa trećim zemljama, bilo daleko složeniji i duži da je pitanje kada bi se pokazali prvi efekti, kaže za Danas Predrag Bjelić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

– Umesto tog komplikovanog procesa, mnogo je realnije da se uvedu olakšice u protoku ljudi i roba i neki zajednički programi, u okviru saradnje sa GIZ-om već postoje. Mi za sada nemamo dovoljno podataka do kog nivoa je moguće da se usaglase procedure, ali je sigurno da bi se i u toj varijanti nastavila stroža kontrola rizičnih roba, a smanjila za sve druge prema metodologiji Svetske carinske organizacije. Inače, sve te olakšice mogle bi da se dogovore i u okviru CEFTA, ali je ona sada blokirana zbog Kosova koje je uvelo nelegitimne carine Srbiji. Činjenica je da bi svako pojednostavljivanje carinskih i graničnih procedura privrednicima dobrodošlo i učinilo bi ih konkurentnijim na globalnom tržištu – kaže Bjelić.

I Saša Ranđelović, profesor sa istog fakulteta, potvrđuje da bi smanjenje barijera u prometu roba i ljudi dobrodošlo, pa iako nije reč o ujedinjenju tržišta u regionu, omogućilo bi dinamičniji privredni rast.

– Generalno, od takvih sporazuma više koristi imaju veće zemlje, a za Srbiju kao najveću ekonomiju u ovom delu, ideja je potpuno opravdana. Tačno je da se u ovom momentu ne znaju svi parametri planiranog ili mogućeg dogovora između zemalja regiona, ali bi sve što se postigne u tom pravcu dalo neto pozitivan efekat – kaže Ranđelović i priznaje da bi moglo da dođe i do povezivanja sivog i crnog tržišta koje u svim ekonomijama zapadnog Balkana nije za potcenjivanje, ali naglašava da je moguće napraviti zajedničku, institucionalnu kapiju za suzbijanje i kontrolu nelegalnog prometa.

Stručnjaci za bezbednost takođe vide dobre benefite najavljenih dogovora. Prema rečima Darka Trifunovića sa Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost, svako regionalno povezivanje je dragoceno, posebno kada su preko ekonomije, bezbednosti ili politike narušene niti koje nas povezuju sa prvim komšijama, a „na šta uglavnom utiču sile sa istoka“.

– Bezbednjaci iz zemalja Zapadnog Balkana uveliko sarađuju, samo u našem institutu, koji ima status naučne ustanove, radi više od 50 profesora iz 22 zemlje. Nama su, kad sednemo za sto, prve teme prekogranični i transnacionalni kriminalitet ili terorizam, odnosno sve što može da ugrozi ljude na ovom prostoru a potiče iz međunarodnih krugova. U ovim uslovima, zadatak je ekonomista, privrednika i političara da umire te tenzije – kaže Trifunović.

Dvadeset miliona ljudi

Tržište šest zemalja Zapadnog Balkana obuhvata 20 miliona stanovnika, u privredi posluje oko 350.000 firmi a poslednjih nekoliko godina utrostručio se broj kamiona koji prelaze njihove granice prevozeći robu na evropske destinacije. Istovremeno, zadržavanja na granicama sa zemljama EU postala su sve duža, u nekim situacijama kolone pred carinskim ispostavama su kilometarske a vozila čekaju i po nekoliko dana. Ranije se spekulisalo da bi objedinjavanjem tržišta te zemlje postale mnogo atraktivnije za investitore, računalo se čak da bi samo po tom osnovu bilo otvoreno novih 80.000 radnih mesta, a promet roba i ljudi ubrzao bi se ne samo unutar regiona.