„Mali Šengen“ ni nalik na original

Predsednik Vučić je, podsećanja radi, najavio da je sa premijerima Albanije i Severne Makedonije Edijem Ramom i Zoranom Zaevim postigao dogovor da građani Srbije od 10. novembra, tojest od sutra, na teritoriju te dve zemlje mogu da uđu samo sa ličnim kartama i obratno.

Vučić je istakao da je postignut i potpuni dogovor oko radnih dozvola, pomoći u elementarnim nepogodama, kao i u vezi bržeg carinskog rada, kako bi kamioni i građani što kraće čekali na granicama.

U stručnoj javnosti se veoma često mogu čuti ocene da je sam naziv sporazuma između Srbije, Severne Makedonije i Albanije, kome se posle Vašingtonskog sporazuma pridružilo i Kosovo, „Mini Šengen“ sporan jer on, bar u ovom trenutku, ne obezbeđuje slobodan protok građana i robe kao što je to slučaj u zoni Šengena.

Takođe, ističe se da su gotovo svi ekonomski segmenti sporazuma predviđeni i u sporazumu CEFTA, čiji je Srbija član, pa se postavlja pitanje šta to novo donosi „Mini Šengen“. Istini za volju, u njemu ima elemenata koji nisu predviđeni sporazumom CEFTA, kao što je obezbeđivanja pune slobode kretanja ljudi i robe bez zaustavljanja, međutim ništa od toga nije zaživelo u praksi, jer kontrolni punktovi i dalje postoje, a veliko je pitanje da li se kada je reč o određenim zemljama ikad i mogu ukinuti.

Pojedini u stručnoj javnosti smatraju da se i značaj postignutih dogovora sa poslednjeg sastanka Vučića, Rame i Zaeva preuveličava jer je i do sad bilo moguće prelaziti granicu samo sa ličnom kartom sa Severnom Makedonijom dok putovanja srpskih građana u Albaniju nisu toliko česta.

Ekonomista Milan R. Kovačević kaže za Danas da suštinski ništa nije promenjeno kada je reč o putovanjima između ove tri zemlje već da je došlo do određenih izmena čisto tehničke prirode.

– Da li će se na granici pregledati pasoš ili lična karta samo je tehnikalija. U praksi kontrola i dalje postoji. Takođe, ne možemo da konstatujemo da je to neka velika olakšica za građane Srbije jer je reč o zemljama u kojima oni radi posla ne borave često naročito kada je reč o Albaniji.

Tako da gledajući sa te strane nema nekog velikog pomaka – navodi naš sagovornik. On dodaje da je u slučaju formiranja takozvanog „Malog Šengena“ problem u tome što taj sporazum kome se pridružilo posle sastanaka u Vašingtonu i Kosovo u praksi ne sadrži ono što bi trebalo.

– U međuvremenu je došlo do promena u sastavu članica CEFTA pa je formiranje „Malog Šengena“ usledilo kao neka vrsta nadogradnje u cilju ukidanja graničnih barijera zarad boljeg funkcionisanje ekonomskih odnosa.

Međutim, ako govorimo o slobodnom kretanju ljudi, kapitala i robe, što je osnova za formiranje „Malog Šengena“, u praksi od toga ništa nije ostvareno. Nikakav dogovor koji bi suštinski unapredio taj važan segment nije postignut – objašnjava Kovačević.

Profesor Ekonomskog fakulteta LJubodrag Savić kaže za Danas da određene razlike između „Malog Šengena“ i CEFTA postoje ali da je veliko pitanje da li je u praksi moguće da Srbija ostvari potpuno slobodno kretanje i ukidanje barijera baš sa svima u regionu.

– CEFTA je sporazum koji je trebalo da predstavlja neku vrstu „predškolske ustanove“ za bivše socijalističke zemlje koje teže da postanu članice Evropske unije. U okviru tog sporazuma one dobijaju osnovnu obuku šta je to slobodno tržište i kako funkcioniše. Takođe kontrolni punktovi u okviru CEFTA postoje. Sa druge strane, „Mali Šengen“ je zamišljen kao sporazum koji ukida sve barijere i omogućava potpuno slobodno kretanje robe bez granične kontrole. U praksi je veliko pitanje da li to u ovom regionu može da zaživi.

Primera radi, Priština nikada neće pristati na to a bez da Beograd ne prizna nezavisnost Kosova, a to je mogućnost koju zvanična Srbija u potpunosti odbacuje. Kada je reč o Severnoj Makedoniji i Albaniji tu već ima prostora da se tako nešto ostvari. Međutim, postavlja se pitanje koliko su Srbiji takvi odnosi potrebni.

Primera radi, građani Srbije će na jednostavniji način ulaziti na teritoriju Severne Makedonije i Albanije ali u praksi to ne znači puno jer ne postoji interesovanje naših građana za zaposlenje u tim državama.

Za veliki broj poslova, primera radi u turizmu, mogu da budu bolje plaćeni u Srbiji, na Zlatiboru recimo, nego u te dve zemlje. Kada se, između ostalog, i to uzme u obzir postavlja se pitanje da li Srbija uopšte nešto dobija lakšim i bržim ulaskom svojih građana na teritoriju tih država – zaključuje naš sagovornik.