Mali: Srbija je korona krizu dočekala spremno

Program ekonomskih reformi: korona virus u fokusu ministarskog dijaloga sa zemljama Zapadnog Balkana i Turskom – EU podstiče Srbiju da dodatno osnaži srednjoročnu održivost javnih finansija, unapredi nadzor nad fiskalnim upravljanjem, restrukturiše preduzeća u državnom vlasništvu i pojača sprovođenje strukturnih reformi, navedeno je u zajedničkom saopštenju Delegacije EU u Srbiji, Ministarstva finansija i NBS.

Glavni izazovi za uspešno ublažavanje dugoročnih ekonomskih posledica uticaja kovida 19 se tiču većih izdvajanja u nedovoljno finansijski podržanom sektoru javnog zdravlja, očuvanja zaposlenosti i unapređenja socijalne zaštite, poboljšanja poslovnog okruženja i pružanja podrške privatnom sektoru.

Srbija i EU su u tom pogledu postigle dogovor o šest preporuka. Potrebno je dodatno ublažiti negativan uticaj na rast i zaposlenost adekvatnim diskrecionim merama fiskalne politike, podržati ekonomski oporavak kroz povećanje kapitalne potrošnje usmerene na rast u smislu povećanog udela te potrošnje u BDP u 2020. godini kao i na srednjoročnom planu io poboljšati upravljanje preduzećima u državnom vlasništvu, između ostalog putem restrukturiranja.

Kako se navodi, treba pomno pratiti izazove po finansijsku stabilnost koji su rezultat pandemije virusa korona i preduzeti adekvatne mere. Jedna od prepouka je i da se obezbedi delotvorna, transparentna i nediskriminatorna podrška pogođenim preduzećima, konkretno mikro, malim i srednjim preduzećima i samozaposlenima.

Peta prepuka se odnosi na preduzimanje mere za očuvanje zaposlenosti posredstvom kratkoročnih programa i delotvornih mera aktivne politike tržišta rada, uz obezbeđivanje minimalnog prihoda i kratkoročne nadoknadE za nezaposlenost otpuštenim radnicima kako bi se ublažio uticaj pada ekonomske aktivnosti.

Preporučeno je i poboljšanje socijalnih transfera kako bi se omogućila adekvatna podrška građanima sa niskim prihodima koja su u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti. Razgovoru predstavnika država članica EU, Zapadnog Balkana i Turske, Evropske komisije i Evropske centralne banke prisustvovao i evropski komesar za ekonomiju, Paolo Đentiloni.

Ovogodišnji sastanak bio je fokusiran na mere za rešavanje ekonomskih posledica pandemije korona virusa, a mmakroekonomska politika Srbije je u periodu pre pandemije ocenjena pozitivno, konkretno u pogledu snažnog tempa privrednog rasta od 4.2 odsto u 2019. godini, smanjenja udela javnog duga i u velikoj meri izbalansiranog budžeta. Ocenjeno je da je zamah rasta iznenada prekinut pandemijom kovida 19, a da bi se smanjio uticaj pandemije na ekonomiju i zaposlenost, Srbija je preduzela ozbiljne diskrecione mere fiskalne i monetarne politike.

Uprkos adekvatnosti neposrednog odgovora na uticaj širenja korona virusa, pandemija je dodatno istakla strukturne slabosti i snažnu potrebu za delotvornim i koordinisanim strukturnim reformama koje će ublažiti uticaj pandemije i ubrzati privredni oporavak, navedeno je u saopštenju.

Ministar finansija Siniša Mali je izjavio da je Srbija korona krizu „dočekala spremno, sa niskim javnim dugom, visokim deviznim rezervama i suficitom u budžetu četvrtu godinu za redom“ i da je „upravo zvog toga“ Srbija imala prostora da na pravi način pomognemo svojoj privredi.

Program ekonomskih mera za podršku privrednicima je vredan 5,1 milijardu evra, što je čak 11 odsto našeg BDP. Jedan od glavnih ciljeva je bio da održimo punu zaposlenost i mislim da smo u tome uspeli“, rekao je Mali, navodeći odlaganje plaćanje poreza i doprinosa na zarade, uplatu tri minimalne zarade za zaposlene u privatnom sektoru, uz povoljne kredite za likvidnost privrede

„U prvom kvartalu ove godine imamo projektovan rast BDP od oko pet odrso, tako da verujemo da ovu godinu možemo da završimo sa minimalnim padom privredne aktivnosti, možda čak i na nuli, a da se već sledeće godine vratimo visokim stopama rasta“, ocenio je Mali.

Ambasador EU u Srbiji Sem Fabrici ukazao je da je „pandemija virusa kovid 19 uzrokovala šok bez presedana u pogledu javnog zdravlja koji se pretvorio u ekonomsku i socijalnu krizu“.

„Suočena sa pandemijom, EU je brzo mobilisala svoje mehanizme solidarnosti sa partnerskim zemljama pružanjem neposredne medicinske i finansijske pomoći.

Zahvaljujuci angažovanju Team Europe pomoći, snažna i ciljana podrška od 3,3 milijarde evra stavljena je na raspolaganje regionu radi rešavanja neposrednih zdravstvenih i humanitarnih potreba i za podršku ekonomskom oporavku“, rekao je Fabrici.

On je najavio da će Ekonomski i investicioni plan za region koji će biti objavljen kasnije ove godine, a uključivaće i investicioni paket za Srbiju. Neki od najvećih izazova koji su isticani i ranije ostaju nerešeni, ocenio je Fabrici, navodeći jačanje vladavine prava, smanjenje visokog učešća neformalne ekonomije, te obezbeđivanje moderne i transparentne ekonomske uprave.

„Prevazići ćemo ekonomske posledice pandemije kovida 19 – ako udružimo naše snage“, poručio je Fabrici. Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izrazila je zadovoljstvo ocenom da je nacionalna banka i u 2019. godini sprovodila monetarnu politku u skladu sa režimom ciljanja inflacije.

„Inflacija u Srbiji je niska i stabilna sedmu godinu zaredom, što je konkretna potvrda da je naša monetarna politika odgovarajuća.

Drastično smo smanjili učesće problematičnih kredita, uslovi poslovanja u Srbiji su znatno povoljniji, a evidentan je i zdrav rast kreditne aktivnosti“, rekla je guvernerka, navodeći da krediti privredi rastu po dvocifrenim stopama već nekoliko godina, a dve trećine je odobreno mikropreduzećima, malim i srednjim preduzećima. Tabaković je naglasila da „dinarizacija ostaje jedan od prioriteta, posebno dinarski krediti preduzećima“ i ocenila da „dinarsko kreditiranje privrede nikada nije bilo povoljnije“

. „Naša projekcija privrednog rasta od najmanje šest odsto u 2021. godini ukazuje na to da, zahvaljujući našim merama, očekujemo puni oporavak Srbije od efekata pandemije već sledeće godine. To sa sigurnosću možemo da kažemo jer smo krizu dočekali sa stabilizovanom ekonomijom, uz nisku inflaciju, uređene javne finansije, i deviznim rezervama na rekordnom nivou“, zaključila je Tabaković.