Mali: Srbija nije prezadužena, ima para za povećanje penzija i plata

Mali je za TV Pink rekao da nakon formiranja nove vlade očekuje rebalans budžeta, kako bi se ostvarilo planirano povećanje penzija, a da će ono „kumulativno od januara iznositi 20,2 odsto“.

On je dodao da će inflacija ove godine iznositi 11,5 odsto, a da je projekcija za sledeću godinu 8,7 odsto, tako da je povećanje penzija realno jer je veće od inflacije.

Mali je najavio i da će minimalna cena rada od 1. januara biti povećana za 14 odsto i iznosiće više od 40.000 dinara, a tada će i plate u javnom sektoru porasti za 12,5 procenata.

On je dodao da Srbija nema nikakav problem sa servisiranjem javnog duga i dodao da je udeo duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) danas samo 0,5 odsto viši nego 2012. godine.

Prema njegovim rečima javni dug Srbije iznosi 31,5 milijardi evra, a to je oko 53 osto BDP-a.

Mali je rekao da je u junu ove godine dug Francuske iznosio 2,901 milijardu evra, Italije 2,755, Nemačke 2,482, a Srbije 31,5, tako da kada je apsolutni iznos javnog duga u pitanju Srbija nije „ni blizu ovih većih razvijenih zemalja“.

„Javni dug se ipak gleda u odnosu na ekonomiju BDP. U ovom trenutku procena za 2022. godinu je da će BDP Srbije biti 60,2 milijarde evra, pa sa dugom od 31,5 dobijete da je udeo javnog duga oko 53 odsto što je ispod nivoa Mastrihta od 60 posto, što je standard EU“, rekao je Mali.

On je istakao da je taj procenat u Grčkoj 193, Španiji 118, Crnoj Gori 103, te da je prosek u Evropskoj uniji 88 odsto.

One koji danas pišu o zaduženosti ministar je nazvao licemerima, ali i rekao da je udeo duga 2012. godine iznosio 52,5 odsto Bruto domaćeg proizvoda, a to kako je dodao nije isto, jer je ukupan BDP tada bio 33,7 milijardi.

Govoreći o stabilnosti srpskih finansija Mali je istakao da je stopa nezaposlenosti u Srbiji 8,9 odsto što je istorijski minimum, a pored toga stopa rasta privrede u prvom kvartalu bila je 4,3, a u drugom 3,9 odsto, dok ostale zemlje u Evropi, kako kaže, već ulaze u recesiju i negativne stope rasta.

Ocenio je da je situacija zbog sukoba u Ukrajini i svetske krize „nikad gora“, ali da je i u lošoj situaciji „Srbiji možda malo bolje nego drugima“, navodeći da država ima „2,5 milijardi u kešu na računu“.

Kao jedan od velikih uspeha Mali je naveo kredit od Ujedinjenih Arpaskih Emirata sa kamatom od tri odsto i ponovio da je ostvaren „samo na osnovu prijateljskih odnosa predsednika Aleksandra Vučića sa šeikom Muhamedom bin Zajedom“, te da bi prilikom emitovanja obveznica na tržištu kapitala kamata bila bar sedam odsto.

Mali je pozvao građane da štede struju, a kako je rekao država će smanjiti javnu rasvetu, kako bi kriza sa energentima bila prevaziđena.