Mali: Srbija će uraditi sve da ispuni Reformsku agendu u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan

„Srbija je jasno trasirala svoj evropski put, pokazujemo rešenost da dovršimo reforme i sve dogovorene rokove sa Evropskom komisijom ćemo ispuniti. Naše je da razmotrimo što pre nivo realizacije ključnih reformi i indikatore Reformske agende, kao i načine na koje možemo zajedno doprineti ostvarenju postavljenih ciljeva“, rekao je Mali na sasatanku sa članova Vlade Srbije, čija su ministarstva uključena u finaliziranje dokumenta Reformska agenda, objavilo je ministarstvo.

On je istakao je da je sastanak prvi korak nakon jučerašnjih razgovora i konkretizacija tema o kijima se razgovaralo u Kotoru na Samitu lidera Zapadnog Balkana i EU i ponovio ;da će Srbija ispuniti sve svoje obaveze predviđene Planom rasta za Zapadni Balkan, a koje se odnose na izradu dokumenta nazvanog Reformska agenda.

Mali je pozvao sve uključene u ovaj proces na konstruktivnu saradnju, istakavši da je do sada dosta urađeno i da je svaka pojedinačna reforma davala vidljive rezultate.

„Naša najveća motivacija u usklađivanju Srbija u prvom kvartalu ove godine ostvarila rast BDP-a od 4,6 odsto, u godini kada evropske ekonomije beleže skroman rast. Uspećemo da završimo sve dogovoreno jer će to osigurati naš dalji rast, a planovi su nam veliki“, kazao je ministar.

Kako je navedeno, Srbija je u prethodnom periodu uspostavila strukture za koordinaciju pregovora sa EU, ojačala administrativne kapacitete za proces pregovaranja i donela niz dokumenata koji se odnose na usklađivanje sa pravnim, ekonomskim i političkim sistemom EU.

Podseća se da Planu rasta za Zapadni Balkan, koji je prošle godine predstavila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, počiva na četiri stuba od kojih je jedna Reformska agenda koja podrazumeva ubrzanje fundamentalnih reformi.

Osim nje, to su i brža integracija u jedinstveno tržište EU, regionalna integracija i finansijska pomoć kroz Instrument za reforme i rast kojim će regionu biti obezbeđena pomoć u iznosu od šest milijardi evra, od kojih će dve milijarde evra biti direktne uplate u budžet i četiri milijarde evra u kreditima.