Mali: Veće zarade trasiraju put ka većem vrednovanju ljudskog rada u Srbiji

„Prosečna zarada od 60.029 dinara je novi okvir u kome se krećemo i to je jedna ozbiljna potvrda da je privreda Srbije ostala žilava i vitalna, te da je u uslovima krize i pandemije ostala jaka i da vuče napred“, kazao je Mali, saopštilo je Ministarstvo.

Prema njegovim rečima, očekivanja su i da će povećanje minimalne zarade od 6,6 odsto, neoporezivog dela dohotka sa 16.300 na 18.300 dinara, kao i planirano umanjenje poreza na zarade – uticati na dalji rast zarada.

„Pre dve godine opterećenje na zarade je bilo 63 odsto a sada je 61,2 procenta. Naša politika je da opterećenje na zarade smanjujemo, ali naravno u skladu sa mogućnostima i raspoloživim fiskalnim prostorom“, naveo je Mali.

Dodao je da je svestan da je fiskalno opterećenje zarada još uvek visoko, ali da je ubeđen da će se sa većim privrednim rastom u budućnosti stvoriti uslovi za dodatna umanjenja.

Mali je ponovio da je Vlada Srbije posvećena tome da se očuva životni standard stanovništva i da zbog toga ubrzano radi na privlačenju investicija, kao i na stvaranju stimulativnog regulatornog okvira koji će pružiti jednake šanse za sve.

Vlada je, prema njegovim rečima, svesna da su i dalje prisutne društvene nejednakosti, te je promena na tom planu, jedna od bitnih tačaka agende u budućnosti.

„Mi smo po prvi put u istoriji kao država intervenisali iz budžeta i direktno podržali privrednike sa paketom od 5,8 milijardi evra. Na taj način smo izvršili realokaciju, odnosno pravedniju preraspodelu javnih sredstava, kako bi se pomoglo privatnom sektoru. To se nikada do sada nije desilo“, kazao je Mali.

Naveo je i da je Srbija puna potencijala, da to sad vide i drugi, poput američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC) koja je nedavno došla u Srbiju, ali je istakao da treba učiniti napor da se taj potencijal „oslobodi“.

„Nedavno je saopšteno da se Srbija po indeksu ljudskog kapitala (HCI) Svetske banke, koji meri razvoj ljudskog kapitala u svetu, nalazi u vrhu u našem regionu. To znači da će dete rođeno danas u Srbiji imati 68-procentnu produktivnost ako završi obrazovanje i bude dobrog zdravstvenog stanja“, rekao je Mali.

Mali je rekao kako je uveren da je plan, po kome će prosečna plata 2025. godine u Srbiji biti 900 evra, a prosečna penzija 430 evra, u potpunosti ostvariv.

„Ako smo 2018. godine ostvarili stopu rata od 4,4 odsto, a 2019. godine 4,2 odsto, a ove se godine, što su naša očekivanja, usled pandemije, zadržimo na nuli i uopšte nemamo pad BDP, jasno je i da nećemo imati indikatore koji će vući zarade naniže“, rekao je Mali i dodao da je to svojevrsni uspeh imajući u vidu informacije koje dolaze iz okruženja da se planirana smanjenja zarada kreću i više od 20 procenata.

On je istakao da je i nezaposlenost od 7,3 odsto u drugom kvartalu ove godine dokaz da su ekonomske mere doprinele očuvanju radnih mesta uprkos teškim uslovima izazvanim pandemijom korona virusa.

Mali je podsetio i da su reforme propisa iz radnog zakonodavstva učinili da fleksibilnost rada postane realnost u ekonomskom životu Srbije, te da su i oni doprineli većoj fluktuaciji radne snage unutar privrede, što je takođe imalo uticaj na zarade.