Malinari u problemu sa cenom, ali i neredovnim isplatama: Hladnjačari krive banke, a država ćuti

Nakon vremenskih nepogoda, pa mučnih pregovora o otkupnoj ceni, malinari su se sada susreli i sa trećim problemom.

Naime, proizvođač malina Mileta Pilčević ukazao je na problem da, iako je prošlo mesec dana od berbe, 70 odsto predate maline još uvek nije plaćeno poljoprivrednicima.

On je kazao i da je ova cena maline najniža u poslednjih 15 godina i da se prodaje po ceni od oko 250 dinara, a da se ona posle smrznuta dalje prodaje po ceni i od 400 dinara.

Pilčević potvrđuje da na nivou cele Srbije, ima mnogo neisplaćene maline.

„Pored niske otkupne cene, veliki je problem to što neke firme nisu isplatile malinu za ovu, a pojedine ni onu od ranijih godina“, naglašava naš sagovornik.

On dodaje da za to imaju različite izgovore.

„Nismo dobili precizno objašnjenje od otkupljivača, ali kako čujemo od proizvođača, iz jedne firme su rekli da su im nestali otkupni listovi i da ne mogu da plate dok ih ne pronađu da bi znali koliko se duguje“, navodi Pilčević.

Pojedini proizvođači su tako ostali neisplaćeni za svoju malinu, tvrdi on i dodaje da su pojedini podneli tužbe, ali da je pitanje šta će od toga biti.

„Mi smo tražili sastanke sa premijerom Srbije Milošem Vučevićem i predsednikom Aleksandrom Vučićem, jer je nama Ministarstvo već izašlo u susret i posredovalo u pregovorima, ali nismo došli do cene“, kaže naš sagovornik.

On ukazuje da ovo nije više pitanje same cene, već da li će proizvođači opstati i da li će naredne godine biti proizvodnje.

„Ovaj kraj je živeo od maline, a sada vidimo da ljudi polako napuštaju Arilje. Ovo je već druga godina gde prodajemo malinu ispod cene, jer smo prošle godine prodavali za oko 200 dinara, a ove za oko 250, što, kad se uzme u obzir inflacija i koliko je sve poskupelo, dođe na isto“, smatra Pilčević.

Ako bi i sledeće godine došlo do ovako niske cene, prema njegovim rečima, to bi bio kraj malinarstva.

„Zbog toga bi izgubila cela država, zato mi tražimo od njih da iznađu neko rešenje. Da li neke subvencije države ili da se preispitaju tokovi, da se vidi ko za koliko izvozi, ko za koliko kupuje, ko koliko zarađuje. Ne može bogaćenja malo pojedinaca da uništi proizvođače“, naglašava Pilčević.

Kako dodaje, za sada nema povratne informacije od države, iako su poslatli zahteve i direktno u kabinete i preko opštine.

Pilčević podseća i da je formirana međuresorna radna grupa sa Ministarstvom poljoprivrede o stanju u malinarstvu i da oni očekuju početak njenog rada da se vidi da li će to doneti rezultate.

„Apelujemo i na otkupljivače i na izvoznike i na državu da sagledaju šire situaciju, da ne dođemo u problem i da svi ostanu bez dela kolača“, poručuje on.

Ipak i pored apela malinara državnim zvaničnicima i upita koji je list Danas poslao Ministarstvu poljoprivrede, država za sada ostaje nema na ovaj problem.

Vlasnica malinjaka u okolini Kosjerića Željka Mihailović kaže da su bile redovne isplate dok se malina brala.

„Tada su nam dva ili tri puta uplatili određene sume novca, to je bilo do kraja jula. Čim je malina zavšena, više niko ništa ne uplaćuje“, navodi ona.

Mihailović dodaje da su išli kod hladnjačara da pitaju za novac.

„Pitali smo ih šta je sa uplatama, oni su obećali novac, ali nisu obrazložili zašto novac nije ranije uplaćen“, kaže naša sagovornica.

Ona dodaje da se dešavalo i prethodnih godina da imaju pauze u isplatama i da to zavisi na koga se „naleti“.

Mihailović, takođe, smatra da je otkupna cena veoma niska.

„To je dno dna, prodavali smo za 257 dinara i to da je mi oteramo na otkupno mesto. Dok se plate radnici, celu godinu imamo posla oko nje, to je nikakva cena“, naglašava ona.

Mihailović kaže da bi realna cena bila oko 350 do 400 dinara.

S druge strane, direktor kompanije „Master fud“ (Master Food), koja se bavi otkupom i preradom jagodičastog voća, Svetislav Mlađenović za Danas tvrdi da što se tiče cene, udruženja malinara barataju površnim informacijama.

„Stvar je globalna, a oni gledaju individualno“, smatra on.

Mlađenović navodi i da nisu tačne informacije da nisu plaćene maline u toj meri na nivou cele Srbije.

„Što se tiče ove godine, pretpostavljam da neke hladnjače nisu platile 70 odsto preuzete maline, ali ono što ja znam, većina je isplatila maline. Mi konkretno smo isplatili 70 odsto, a ostalo ćemo u septembru, tako radimo godinama unazad“, objašnjava on.

Problem onih koji nisu platili, kako kaže, je u bankama.

„Banke ove godine apsolutno nisu finansiranle otkup zamrznutog voća i malina. Samo tri ili četiri firme u Srbiji su dobile takve kredite i to 50 ili 60 odsto manje nego ranijih godina, a ostale firme nisu dobile ni dinar, a moraju da vraćaju trenutne obaveze i kredite, što dodatno opterećuje firme“, poručuje Mlađenović.

Malina se, kako dodaje, ne proda sva u julu i avgustu da bi se od toga isplatilo, već se prodaje i sledeće sezone.

„U julu kada je bilo zahuktavanje cena prodato je par kamiona po ceni od 360 dinara, ali nakon toga, kad su Ukrajinci krenuli sa berbom koji nude malinu dosta jeftiniju od nas, cene su se smirile i pale“, pojašnjava naš sagovornik.

On poručuje i da je teško da poljoprivrednici očekuju da se malina doplaćuje, jer je cena trenutno oko 320 ili 330 dinara, a oni isplaćuju 270.

Kada je u pitanju najniža cena u poslednjih 15 godina, on naglašava da to nije tačno.

„Samo 2018. godine je cena bila 80 dinara, a prošle godine je malina bila 200 dinara. Oni se hvataju za 2021. i 2022. godinu, kada je cena bila ekstremno visoka oko 420 pa do 500 i više dinara i to su godine kada su hladnjače izgubile ogroman novac“, tvrdi Mlađenović.

Dosta hladnjača je zbog toga, prema njegovim rečima, otišlo u stečaj i blokade.

„Ovi koji rade, nekako balansiraju, ali pitanje je da li će ih još propasti u ovoj i narednim godinama. To je sve uzrokovano time što je tada malina plaćana napamet i po 550 dinara, a prodavala se po 200 i 250 dinara“, ukazuje on.

Mi smo, kako navodi, samo učesnici na globalnom tržištu i moramo da mu se prilagođavamo.

„Ne možemo da plaćamo malinu koliko mislimo da treba jer je niko neće otkupiti zato što bukvlano ceo svet sada proizvodi malinu. Pre 10 ili 12 godina smo je proizvodili samo mi, Poljaci i Čileanci, a mi smo bili najveći proizvođači i onda smo mogli da utičemo na tržište. Sada je proizvode i Kinezi, Amerikanci, Rusi, Bugari, Rumuni… bukvalno ceo svet. Ima i svežih malina na tržištu tokom svih 12 meseci i to govori da mi ne možemo previše da utičemo, već moramo da se prilagodimo i budemo konkurentni ako hoćemo da prodamo našu robu“, zaključuje Mlađenović.