Foto: Info LigaDok su malinari u okolini Šapca i Valjeva, navodno, veoma zadovoljni novcem koji dobijaju od prodaje malina, njihove kolege u ariljskom i ivanjičkom kraju iskazuju nezadovoljstvo trenutnom akontnom cenom tog voća i optužuju hladnjače za monopol.
Zbog toga je Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji, zatražio od države da hitno reaguje kako bi se otkupne cene maline izjednačile u celoj Srbiji.
U razgovoru za Danas on navodi da se malina u šabačkom i valjevskom kraju, otkupljuje po višim cenama, nego u Arilju i Ivanjici koji su pozanti po proizvodnji tog voća, a potom ocenjuje da je to „rezultat monopola pojedinih hladnjačara i izvoznika dogovorenog na sastanku, pre nekoliko dana u Arilju“.
Međutim, hladnjačari u Arilju, neskloni da se javno oglase pod imenom i prezimenom, tvrde da „nema nikakvog monopola, već da se malina u ariljskom kraju otkupljuje po akontnim, a u drugim područjima po dnevnim cenama“.
„Berba malina u šabačkom kraju je počela pre više od 20 dana i tamo je cena bila 450, a sada je od 620 do 700 dinara za gotovinsko plaćanje. Međutim, pre nekoliko dana cene su pale i tamo, jer je berba pri kraju“, kazao je Radović za Danas.
S druge strane, navodi, akontna cena u Arilju je, za gotov novac, 550, a u ivanjičkom kraju 510 dinara.
„U Šapcu su hladnjače plaćale 90 odsto maline po 600 dinara i više u kešu. U kosjerićkom kraju, za „vilamet“, plaćaju 630 dinara, a kod nas i dalje 510 i 550 dinara. Smatramo da je u pitanju monopol pojedinih vlasnika hladnjača i izvoznika i tražimo da to proveri Komisija za zaštitu konkurencije“, poručio je Radović i pozvao poljoprivrednu inspekciju da reaguje.
Ovogodišnji rod, zbog nevremena, procenuje naš sagovornik, biće od 30 do 50 odsto manji, nego prošle godine, u zavisnosti od područja u Srbiji.
Radović tvrdi da je malina veoma tražena u svetu i da su za srpsku malinu, kako kaže, zahvaljujući Ministarstvu poljoprivrede, otvorena nova tržišta, poput skandinavskih i arapskih zemalja, Japana, a da je rod u Poljskoj manji za 50, a u Čileu i za 70 odsto.
On tvrdi da bi akontna cena u ariljskom i ivanjičkom kraju trebalo da bude mnogo veća od sadašnje, a potom je pozvao vlasnike hladnjača da zajedno reše probem.
Vlasnici hladnjača navode da je u šabačkom i valjevskom kraju berba skoro završena, a da je u okolini Arilja u jeku, te da su pojedini malinari i predstavnici države, uoči berbe, pričama o naduvanoj ceni ovogodišnjeg roda od 800 dinara i dnevnicama za berače od 5.000 do 8.000 dinara naneli štetu i proizvođačima i otkupljivalima tog voća.
Vlasnik hladnjače u Arilju, koji insistira na anonimnosti jer, kako kaže, „ne želi polemiku sa čelnicima malinarskih udruženja“, pita se „zašto oni nisu reagovali na to kada je početna cena maline u ariljskom kraju bila 430, a u drugim delovima Srbije 230 dinara“.
Direktor i suvlasnik druge hladnjače, takođe u Arilju koji, iz istih razloga zahteva anonimnost, navodi da „u arijskom kraju postoji oko 300 hladnača i da je nemoguće da se njihovi vlasnici dogovore i uspostave monopol“.
On podseća na to da se u Mačvi i još nekim krajevima Srbije malina plaća po dnevnim cenama, a da su u Arilju, već 30 godina, uspostavljene akontne cene koje se menjaju.
To znači, poručuje, da će ariljske hladnjače „kompletnu količinu otkupljene maline u tom kraju platiti po konačnoj ceni, koja će zavisiti od izvozne cene“.
„U Valjevu je malina počela da se otkupljuje po 230, 400, pa 430, 500 dinara i više. Nekad je niža, nekada viša, a kada bi se izračunao prosečni iznos onda bi se videla kolika je ta cena“, navodi direktor te ariljske hladnjače.
On navodi da u Srbiji oko 500 hladnača otkupljuje to voće, od kojih je skoro 300 u ariljskom kraju, a potom ističe da je „državna Komisija za zaštitu konkurentosti ranije utvrdila da nema monopola hladnjačara i izvoznika“.
„Mislite li da 300 hladnjača u Arilju mogu da se dogovore o jedinstvenoj ceni? To nije moguće“, kaže direktor ariljske hladnjače.
Objašnjava da se malina u ariljskom kraju trenutno otkupljuje po akontnoj ceni koju navodi Radović, ali dodaje da to nije konačni iznos.
„Ariljska malina biće plaćena po konačnoj ceni, ali ne znamo koji iznos će to biti – 590, 600, 620, 650 dinara, jer to zavisi od toga kolika će biti njena izvozna cena“, kaže direktor te ariljske hladnjače.
Prošle godine, otkupna cena je, podseća, na početku berbe, bila 250, desetak dana kasnije 300, a na kraju je plaćena od 400 do 410 dinara i po toj ceni su, plaćene, ističe, sve količine maline u ariljskom kraju.
„Ako se gleda prošlogodišnji prosek cena u Mačvi, malina je tamo plaćena sto dinara manje, nego u Arilju“, ističe naš sagovornik i ponavlja da će se malina u ariljskom kraju, za razliku od Mačve i drugih područja, platiti po poslednjoj i najvišoj ceni, a da će taj iznos zavisiti od toga koliko su za nju spremni da plate inostrani kupci.
Malina iz Maroka
„Pakovanje od 125 grama uvezene maline iz Maroka, prodaje se u stranim megamarketima u Srbiji za 339 dinara, a u ariljskom i ivanjičkom kraju se malina otkupljuje za 550 i 510 dinara i to nije normalno“, poručio je Dobrivoje Radović.
Smanjen rod
„Najmanje deset odsto, pa i više, u zavisnosti od toga gde se malinjaci nalaze, ovgodišnji rod je manji nego prošle godine“, procenio je vlasnik jedne ariljske hladnjače.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
