Malinari ponovo najavljuju proteste

Pre dve godine Srbija je sa više od 100.000 tona bila najveći svetski proizvođač „zlatnog voća“, ostavljajujući iza sebe zemlje poput Poljske, Čilea, SAD, Kanade. Prostora za napredovanje i dalje ima jer domaći voćari u velikom procentu uzgajaju „vilamet“, sortu maline koja spada u najkvalitetnije u svetu i za kojom potražnja, zbog vrlo male konkurencije, ne opada.

Međutim, i ove, kao i godinama unazad, na tržištu maline u našoj zemlji početkom leta dolazi do pravog haosa – proizvođači kreću u proteste jer im otkupljivači nude cene sa kojima oni, kako tvrde, na mogu ni da pokriju troškove, a kamoli zarade. S druge strane, hladnjačari opravdanje zbog niže cene traže u tome što u hladnjačama i dalje imaju maline kupljene prošle godine. Ponuđena cena od 100 do 120 dinara po kilogramu na samom početku berbe naterala je prošle nedelje proizvođače iz Leskovca, Lebana, Šapca da krenu u proteste, a nakon što konkretnu podršku od države nisu dobili, iz Asocijacije malinara Srbije najavili su za sutra novi protest. NJen predsednik Dobrivoje Radović kaže da „očigledno tajkuni diktiraju cenu jer je nemoguće da je prošle godine kilogram maline koštao od 220 do 240 dinara, a ove 100 dinara, iako je rod u Srbiji manji za 30 do 50 odsto, a skoro je prepolovljen i u Evropi i Americi“.

Prema podacima Privredne komore Srbije, rod maline prošle godine bio je 61.875 tona na površini od 11.041 hektara i prosečnim prinosom od 5,6 tona po hektaru. Informacije sa terena govore da se malina u Srbiji gaji na površini od 17.000 hektara sa prosečnim godišnjim rodom od 100.000 tona i prosečnim prinosom od osam do 10 tona po hektaru.

– Prošle godine je izvezeno 89.346 tona maline u vrednosti od 229,7 miliona evra, pri čemu se procentualno učešće izvoza maline u ukupnom izvozu voća kretalo oko 42 odsto – ističu za Danas u PKS.

Malina se, kako navode, pretežno izvozi u smrznutom stanju, pri čemu su se najveće količine izvozile u zemlje EU – Nemačku, Francusku, Holandiju, Belgiju, Veliku Britaniju, Austriju, i Italiju, kao i SAD.

Agroekonomski analitičar Vojislav Stanković za Danas kaže da su ove godine klimatski uslovi svuda u svetu bili nepovoljni po maline.

– Početak sezone je, ali se zna da je svuda u svetu proizvodnja manja nego ranije, dok je tražnja konstantna. Ne postoje tačne procene, ali ocenjujem da će rod i ove sezone biti 50.000 tona čime može da se zadovolje potrebe izvoza – kaže Stanković.

On ističe kako su u ovoj situaciji donekle u pravu i proizvođači, ali i hladnjačari, dok bi država trebalo da agrarnim merama podstakne formiranje zadruga.

– Država ne treba da se meša i utiče na formiranje cene. Robne rezerve ne otkupljuju maline, ali treba raditi na stvaranju velikih regionalnih centara za skladištenje, otkup, sortiranje, branje. Malina, i generalno svo voće ima perspektivu jer trenutno je 165.000 hektara pod voćem, od njegovog izvoza zaradilo se 550 miliona dolara, a samo prošle godine celokupan izvoz bio je 802 miliona tona – ističe Stanković.

On kaže da voće učestvuje sa 13 odsto u ukupnom poljoprivrednom BDP i da Srbija u voćarstvu može da bude i te kako konkurentna.

– Od voća treba da pravimo brend, a naročito kada je malina u pitanju. Ovde se uzgaja vilamet, izuzetno aromatična malina mnogo bolja od „polke“. I zato treba voditi računa, ne uvoziti druge sorte i mešati ih. Ne smemo da saplićemo sami sebe – napominje Vojislav Stanković.