I malinari i hladnjačari tvrde da su bez novca: Ima li prostora za dogovor oko doplate malina?

Nakon preganjanja oko otkupne cene maline, koje se završilo prihvatanjem proizvođača značajno niže cifre od one koju su tražili, oni sada traže doplatu.

Kako tvrde, hladnjačarima dobro ide prodaja, po relativno visokim cenama i smatraju da postoji prostor da se proizvođačima malina doplati po kilogramu.

S druge strane, hladnjačari nisu oduševljeni ovom idejom, jer tvrde da su i oni u problemima sa novcem.

Predsednik Udruženja proizvođača malina „Vilamet“ Mileta Pilčević za Danas kaže da se proizvođači malina nadaju da bi bilo realno i racnionalno da dođe do doplate.

„U Arilju i deca znaju da se trguje malinom između malih i velikih hladnjača od 380 do 400 dinara. Trguje se zaleđenom malinom, koja je samo izručena iz gajbice u kutiju i zaleđena. Tako da ne postoji razlog da primarni proizvođači ostanu na 250 dinara, a neko da zaradi 150 dinara“, smatra on.

Pilčević dodaje da su tu govori samo o unutrašnjoj trgovini, a da je tu onda i izvoz.

„Oni ne kupuju malinu da je lageruju, sigurno imaju plan da je izvezu i zarade još više. Nije im plan da kupe i da je čuvaju. Tako da se ne vidi razlog da ne bude doplate, osim njihovih ličnih interesa – da se pojedinci obogate, a da proizvođači ostanu gladni i žedni, kao što već jesu“, ukazuje on.

Naš sagovornik naglašva da malinari već dve godine rade bez ikakve zarade, i da rade čak u minusu.

„Više nemaju od čega da doplaćuju, neki su počeli da prodaju zemlju, mašine i ostalo da prezime zimu, situacija je toliko loša. Ta doplata ne bi bila ni na njihovu ni našu štetu, već da podelimo i svi da zaradimo“, ističe on.

Kako dodaje, data im je ove godine cena maline od 250 dinara, a njih je, kako kaže, više koštalo da se proizvode kilogram maline.

„Mi smo tražili 350 dinara po kilogramu, da to pokrije sve troškove, da proizvođači imaju neku zaradu“, navodi on.

Pilčević otkriva i koja cena doplate bi za njih bila prihvatljiva.

„Mi smatramo da je barem 50 dinara minimalno neka realna doplata, da izađe malina na 300 dinara, ako ne možemo da se dogovorimo za više“, navodi on.

Do sada, kako dodaje, nisu mogli da nađu „zajednički jezik“.

„Otkupljivači su se vadili da nemaju ugovore, da tek treba da se dogovaraju u oktobru, da ne znaju po kojoj ceni će prodavati malinu i slično. Međutim, sada nema više tako smešnih izgovora, jer imamo podatke da se malina dobro izvozi, sada postoji samo dobra volja i pitanje hoćemo li da uništavamo proizvodnju ili da pokušamo da spasimo ovo“, naglašava Pilčević.

Ovo više nije pitanje zarade proizvođača, tvrdi on, već njihovog opstanka i opstanka proizvodnje.

„Proizvođači neće imati od čega da uđu u novu sezonu, da plate rad, od čega da plate gorivo… nemaju šta da investiraju, a kod banaka su već zaduženi“, upozorava naš sagovornik.

On kaže da su zatražili od Ministarstva poljoprivrede da se održi sastanak sa velikim brojem hladnjača.

„Da vidimo da li možemo da izađemo jedni drugima u susret i da sačuvamo proizvodnju, jer treba i jednima i drugima. Mi već dve godine radimo za džabe, ako neko misli da ćemo i iduće godine, tu se grdno vara“, upozorava Pilčević.

On podseća i da puno hladnjača još nije isplatilo malinu.

„Mi razumemo i da su neke hladnjače u problemu i da i oni čekaju neku cenu i da zarade, ali sve to ide preko leđa proizvođača“, ukazuje Pilčević.

S druge strane, direktor kompanije „Master fud“ (Master Food), koja se bavi otkupom i preradom jagodičastog voća, Svetislav Mlađenović smatra da ta cena doplate nije realna.

„Mislim da je to što je plaćeno neki plafon, eventualno da firme doplate 20 dinara pa da bude 270. Recimo, mi smo u startu isplaćivali 270 dinara, na terenu smo plaćali 250, 10 dinara dovoz u hladnjaču i 10 dinara stimulaciju ako nam beru kilogram i po u gajbu“, objašnjava on.

Druge firme su, kako dodaje, većinom plaćale 250 dinara, najviše do 260.

„Tako da smatram da jedino što može da bude realno jeste ta doplata od 250 do 270 dinara, ali i to je problem, jer firme nemaju pare“, ukazuje Mlađenović.

Postoje dva problema zbog kojih je cena ove godine takva kakva jeste, navodi on.

„Prvi je taj što je malina preplaćena 2022. godine i to se oseća još uvek i osećaće se i sledeće godine. Dosta hladnjača je iskazalo minuse i gubitke na prošlom završnom računu, a dosta njih je u blokadi i otišlo u stečaj. To je sve posledica nekontrolisanog otkupa i plaćanja voća te godine, a nismo znali kakve će biti prodajne cene“, naglašva Mlađenović.

Sada bi, prema njegovom mišljenju, trebalo da se nadomeste ti gubici i da se nešto zaradi ove sezone, s obzirom da ni prošle godine nije bilo neke zarade.

„Veliki problem nam prave i Ukrajinci, jer nastupaju sa nižim cenama i onda mi nismo konkurentni. Mi smo učesnici na globalnom tržištu i nemamo previše manevarskog prostora. Nekada smo mogli da manevrišemo kada su na svetskom tržištu postojali samo Srbija, Poljska i Čile, sada malinu proizvode svi“, pojašnjava on.

Drugi problem je, kako kaže, što otkupljivači nemaju novac.

„Mnogi nisu imali novac ni za isplatu svežih malina, jer banke nisu želele da finansiraju ovaj sektor. Čak 90 odsto otkupljivača u Srbiji je dobilo nula sredstava za otkupnu sezonu, prosto nije bilo novca niti u otkupu niti u obrtu. Banke nisu htele da finansiraju, jer su iskazani veliki gubici prošle i preprošle godine, a biće gubitaka i ove godine“, upozorava Mlađenović.

Naš sagovornik dodaje da se gubitak iz 2022. godine još uvek oseća.

„Tada je gubitak bio tri evra po kilogramu, a ako ove godine hladnjača zaradi 80 centi ili jedan evro, dakle biće potrebno još vremena dok ne isplivamo“, smatra on.

Što se tiče prodajne cene, Mlađenović objašnjava da ona zavisi od tržišta do tržišta i od kvaliteta do kvaliteta.

„Teško je reći za koliko se prodaje malina, ali recimo da se prva klasa trenutno prodaje po 3,5 evra, a druga klasa za po 2,5 evra u proseku. To je negde oko tri evra prodajna prosečna cena, s tim što je to bruto cena i tu moramo da dodamo troškove koji su ove godine prilično veliki. Sve je poskupelo – od radne snage, električne energije i ostalog“, kaže on.

Na to, kako dodaje, mora da se doda i to što sveža malina kalira do tri odsto kada se zamrzava.

„Tako da možemo reći kada se sve sabere i oduzme, cena zamrnute maline može da se izvuče na oko 2,7 evra ili oko 316 dinara, a otkupljivali smo je za 270. Razlika je 30 ili 40 dinara po kilogramu, kako se ko snađe“, zaključuje Mlađenović.