Podizvođač na rekonstrukciji pruge do Mađarske u vlasništvu deteta od 11 godina: Koliko firmi u Srbiji poseduju maloletnici?

Ova neobična situacija podstakla nas je da istražimo u koliko firmi u našoj zemlji maloletnici imaju udeo. I kakva su njihova prava kao vlasnika ili suvlasnika biznisa.

Cigarete ne smeju da kupuju. Nije im dozvoljeno ni da u korpu stave alkohol, pa ni onaj nešto manje žestok. Maloletni građani Srbije, s druge strane, sasvim regularno mogu da budu vlasnici biznisa. I jesu. Prema podacima Agencije za privredne registre, maloletnici trenutno poseduju ili imaju udeo u 171 aktivnom preduzeću u Srbiji.

Među preduzetnicima ih nema. Zakon je nešto striktniji kada je reč o sposobnosti koja je neophodna za ovaj status.

„S obzirom na to da je odredbom člana 83. stav 1. Zakona o privrednim društvima, između ostalog, propisano da je preduzetnik poslovno sposobno fizičko lice, maloletno lice ne može biti preduzetnik“, pojasnili su nam u APR.

Istovremeno su ukazali da u skladu sa odredbom člana 13. istog zakona, maloletno lice može biti osnivač društva, ali ne jedini. Ne može biti osnivač jednočlanog društva.

U dubini podataka registra privrednih društava u Srbiji tako se može naići na firme čiji vlasnici ili suvlasnici imaju svega 10 godina. Advokat Valentina Stanković iz Advokatske kancelarije Momčilović nam objašnjava u kojim je to situacijama moguće.

Kako kaže, Zakon o privrednim društvima ne predviđa eksplicitno položaj maloletnika u njima. Sa druge strane, Porodični zakon propisuje da se poslovna sposobnost stiče sa punoletstvom. Ta sposobnost je neophodna za preduzimanje pravnih poslova kao što su osnivanje privrednog društva.

„Dakle, maloletnik ne može da osnuje privredno društvo. Takođe je i za upravljanje privrednim društvom potrebna poslovna sposobnost, te maloletnik ne može da bude ni direktor“, pojašnjava advokat Valentina Stanković. „To se odnosi na voljno osnivanje privrednog društva. Sa druge strane, dešavaju se situacije da privredno društvo nasledi maloletnik. Bilo zakonskim nasleđivanjem ili testamentom, a sve u skladu sa osnivačkim aktom. Nasleđem može da dođe do situacije da maloletnik postane vlasnik privrednog društva“.

U praksi tako maloletnik može da bude vlasnik celokupnog jednočlanog privrednog društva. A može da bude i vlasnik određenog procenta. On zapravo kao deo imovine, uz sve drugo što poseduje, ima i firmu ili udeo u njoj.

Ali, nije u istoj situaciji kao stasali vlasnici. On tom firmom ne može da – upravlja.

„Za svako raspolaganje će biti ovlašćen zakonski zastupnik, roditelj ili staratelj. Čak je i zastupniku potrebna saglasnost Centra za socijalni rad. Primera radi, ako je maloletnik nasledio udeo u privrednom društvu, pa želi da ga proda, kupoprodajni ugovor može u njegovo ime da zaključi zakonski zastupnik uz saglasnost Centra za socijalni rad“, kaže Valentina Stanković.

Postoji jedna specifična situacija u kojoj maloletnik ranije stiče poslovnu spsosobnost. Porodični zakon predviđa tu mogućnost i sa 16 godina. Samo pre toga bi morao da se oženi, uda ili postane roditelj.

„Ukoliko se sve ove okolnosti poklope, da je maloletnik po nekom od ova dva osnova stekao poslovnu sposobnost i da je stekao udeo u firmi, onda će čak iako je maloletan moći samostalno da raspolaže svojim udelom ili da bude direktor firme. U praksi su ovo izuzetno retke situacije“, priznaje Valentina Stanković.

Zakon eksplicitno kaže da preduzetnik mora da bude poslovno sposobno lice. Maloletnik bi to mogao da bude samo u slučaju ovog izuzetka ako je stekao poslovnu sposobnost sa 16 godina. Ako se oženio ili dobio dete.

Scenario po kome maloletni građani Srbije mogu da budu vlasnici kompanija nameće nekoliko pitanja. Prvo je – ko zapravo upravlja tim preduzećima.

„Udelom u firmi će upravljati u tom slučaju zakonski zastupnik u ime maloletnika, a uz neophodnu saglasnost Centra za socijalni rad. Ovo je sa aspekta vlasništva u firmi. Kada je reč o upravljanju firmom u funkciji direktora, to maloletnik ne može da bude. Osim izuzetka sa 16 godina“, odgovara Valentina Stanković.

Zakonski zastupnik, roditelj ili staratelj potpisuje ugovore i dokumenta. Posebno interesantan deo je i ko je odgovoran u slučaju spora.

„Tuženi bi bio maloletnik, a njega bi zastupao zakonski zastupnik, koji pak može da angažuje advokata. Opet odgovor na ovo pitanje zavisi od konkretne tužbe te odgovor može i da se razlikuje“, kaže advokatica Stanković.

Iz ugla advokatske prakse, maloletnici postaju vlasnici najčešće – nasleđivanjem.

„Dešava se da se ostavi testamentom udeo u firmi, a da naslednik bude maloletan u momentu nasleđa. Sukob interesa nismo imali u praksi kao razlog“, dodaje Valentina Stanković.

Možda ne previše upadljivo, te javnost je pre nekoliko godina čula za slučaj jednog stranačkog funkcionera čija su maloletna deca bila suvlasnici firmi.

„Prenos takođe može da bude jedan od načina. Kroz ugovor o poklonu ili kupoprodajni ugovor na primer. Na taj način maloletnik može da stekne udeo u privrednom društvu. Ovo je zaista retka situacija“, ponavlja Valentina Stanković.

I u slučaju funkcionera se ispostavilo da su maloletna deca nasledila udele posle ostavinske rasprave. Udele su nasledili od očeve majke. Deca su tada imala šest i devet godina. Proverom aktuelnih podataka, vidi se da više nisu suvlasnici prve, ali jesu druge kompanije. Drže po polovinu udela i sada imaju devet odnosno 12 godina.