Manja očekivanja od trećeg moratorijuma na kredite

Ovo je treći moratorijum nakon što je od aprila do juna i kasnije tokom avgusta i septembra više od dva miliona dužnika odlučilo da prihvati zastoj u otplati obaveza prema bankama.

Ovog puta moratorijum nije automatski već građani ili firme moraju da ga zatraže od banke, a takođe NBS je izdala preporuku da se izađe u susret pre svega nezaposlenima, onima sa ispodprosečnom platom i onima sa platom do 120.000 dinara čija su primanja smanjena za više od 10 odsto u odnosu na period pre izbijanja pandemije, to jest pre 15. marta, kao i onima čija je opterećenost kreditima prešla iznos od 40 odsto mesečnih primanja.

Takođe, kod privrede se kaže da banke treba da ponude olakšice onioma čiji je promet smanjen za više od 15 odsto u odnosu na prošlu godinu ili koji zbog pandemije nisu radili najmanje 30 dana.

Banke treba da ponude odlaganje otplate i dužnicima koji kasne sa otplatom kredita duže od 30 dana.

Banke će primati zahteve za moratorijumom do 30. aprila sledeće godine.

I ovog puta banke će obračunavati kamatu na period tokom kog otplata obaveza miruje, a dužnici će moći da odluče da li će tokom tom perioda plaćatio samo kamatu ili će to sve ostaviti za posle.

Banke su obavezi da produže rok otplate tako da se rate ne povećaju u odnosu na raniji plan otplate. Takođe, ne mogu ni da naplate nikakve provizije.

U Rajfajzen banci pozdravljaju odluku NBS da se klijentima koji su u finansijskim poteškoćama usled posledica pandemije bolesti kovid-19 izađe u susret.

Banka je to činila i tokom svih prethodnih meseci, sprovođenjem svih donetih i preporučenih mera od strane centralne banke, a koje su za cilj imale ublažavanje efekata zdravstvene krize na građane koji su kreditno zaduženi.

Smatramo da je veoma dobro što su mere usmerene na najugroženije kategorije građana, kojima je ovaj vid pomoći najpotrebniji: građane koji su ostali bez posla, koji imaju veći stepen zaduženosti od 40 odnosu u odnosu na svoja primanja, kao i one sa zaradom nižom od republičkog proseka“, ističu u ovoj banci.

I u Erste banci su spremni za primenu odluke i ističu da ona neće imati značajan uticaj na poslovanje banke, imajući u vidu da su pokazatelji likvidnosti i adekvatnosti kapitala visoki, dok je učešće problematičnih kredita i dalje na zadovoljavajućem stepenu.

„Iako je odluka NBS tek stupila na snagu, na osnovu prvih reakcija klijenata možemo da kažemo da će broj prihvaćenih olakšica u otplati kreditnih obaveza biti znatno niži no u slučaju moratorijuma.

Na odziv klijenata svakako će prvenstveno uticati dalji razvoj epidemiološke situacije u zemlji, od kog zavisi i opšte stanje ekonomije. Važno je napomenuti da se olakšice odnose samo na klijente koji imaju finansijske poteškoće usled pandemije, kao i da podrazumevaju mogućnost primene grejs perioda na postojeće kredite privrede i građana u periodu od šest meseci“, kažu u Erste banci.

Ipak privrednici bi trebalo da budu svesni da koliko god im odlaganje otplate kredita pomaže ono i košta upozorava Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.

„Prvih meseci sledeće godine biće problematično. Oni čiji posao je pogođen ograničenjima nadali su se da će u decembru nešto zaraditi da preguraju ionako loše januar i februar, ali mnogi kažu da ne pamte ovako loš decembar. Za one koji duguju ova relaksacija znači mnogo, ali imaju na umu i da od leta te uvećane rate treba vraćati“, ističe Rajić. On dodaje da bi najveća pomoć preduzećima bilo smanjenje parafiskalnih i uopšte državnih opterećenja, dok s druge strane država u ovoj krizi čak i uvodi nova kao što je ekološka taksa ili fiskalizacija sledeće godine.

„Procena je da bi sledeće godine bez posla moglo da ostane 200.000 ljudi ili će se vratiti u sivu zonu. Kao i uvek najviše će nastradati mali“, poručuje Rajić.

Prvi moratorijum prihvatilo je 91 odsto fizičkih lica i 84 odsto klijenata iz sektora privrede, mada je od malo više od polovine vrednosti kredita bio zastoj u otplati obaveza. Drugi moratorijum od avgusta smanjen je broj dužnika koji su prihvatili ovu opciju, pa je 82 odsto fizičkih lica i 69 odsto preduzeća izabralo moratorijum.