Manjak u kasi 50 milijardi

Ministar finansija Mlađan Dinkić ove projekcije nazvao je neozbiljnim i nepreciznim i tvrdio da Fiskalni savet nije u obzir uzeo konsolidovane podatke (koji uključuju i lokalne budžete, PIO fond i drugo) već samo republički budžet. Ministarstvo finansija je ozbiljno kasnilo sa objavljivanjem konsolidovanih podataka za prva dva meseca ove godine, ali su oni ove nedelje ipak stigli, a rezultat je da je prema ocenama ekonomista, deficit zaista znatno veći nego što bi smeo da bude.

Uz ocenu da ostaju pri ranije izrečenim tvrdnjama, u Fiskalnom savetu juče nisu želeli da se ponovo upuštaju u raspravu o tome ko je bio u pravu, da li oni ili Ministarstvo finansija, ali napominju da i dalje stoji upozorenje da će deficit biti probijen.

Ipak, prema nezvaničnim informacijama, u Fiskalnom savetu su mišljenja da osnovni martovski podaci koji su sada objavljeni, ne pokazuju nikakvo poboljšanje.

– Ako je deficit za tri meseca bio 50 milijardi dinara, veoma gruba računica pokazuje da bi do kraja godine mogao da dostigne 200 milijardi, a u zakonu stoji da ne bi smeo da pređe 122 milijarde. Naravno, situacija neće biti toliko loša, jer će u aprilu stići prihodi od PDV-a koji se do sada nisu slili u budžet, jer je izmenama zakona o PDV-u većem broju korisnika omogućeno da porez plaća kvartalno. Ali, i pored toga, deficit sigurno neće biti 3,6 odsto, nego 4,5, a Međunarodni monetarni fond čak smatra da postoje rizici da manjak u kasi bude i preko pet procenata – ističe naš sagovornik, upoznat s analizama Fiskalnog saveta.

Prema njegovim rečima, čak i takav deficit bi bio znatno niži od prošlogodišnjeg, ali je to „slaba uteha, pošto smo prošle godine imali izbore, a ove godine smo još podigli i PDV“, što znači da bi prihodi trebalo da budu veći, a deficit niži.

– Podizanje poreza jeste bilo neophodno kao hitna stabilizaciona mera, ali sada moramo da sprovedemo strukturne reforme. Sve uspešne i sve neuspešne reforme započinju podizanjem poreza, a razlikuje ih samo to da li posle toga slede ozbiljne reforme. Najbolji lakmus test za to će biti da li ćemo imati sporazum sa MMF-om. Ako ga bude bilo, biće i reformi, a ako ne, onda neće. Ali sada je maltene pitanje ne da li ćemo imati aranžman, već da li ćemo uopšte imati i pregovore – dodaje naš sagovornik, govoreći o predstojećoj poseti misije MMF-a u maju, za kada su najavljeni i razgovori o novom programu sa Fondom.

Drugi ekonomisti takođe su mišljenja da manjak u državnoj kasi raste brže nego što bi smeo.

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić potvrđuje da novi podaci pokazuju deficit veći od planiranog i upozorava da će „paket fiskalne konsolidacije morati da se dopuni novim merama, jer ćemo u suprotnom na kraju godine imati veći deficit nego što je predviđeno Zakonom o budžetu“.

S druge strane, kao pozitivan pomak u radu Ministarstva finansija i privrede, ovaj stručnjak navodi to što se sada podaci o fiskalnim kretanjima objavljuju sa više detalja nego ranije, pa su tako sada javno dostupne i informacije o o budžetskim korisnicima, fondovima (PIO, RFZO…) i slično.

Budžet u brojkama

Prema analizi specijalizovanog portala makroekonomija.org, primanja republičkog budžeta u martu su bila 65,2 milijarde dinara, dok su rashodi iznosili 79,7 milijardi pa je ostvaren deficit od 14,5 milijardi. U odnosu na mart prošle godine, primanja su nominalno smanjena za 4,6 odsto, a realno za 15. Izdaci budžeta su povećani za 0,4, što je realno pad od 10,6 odsto.

U prva tri meseca, primanja su bila 179,7 milijardi, izdaci 229,5, a deficit 49,8 milijardi. U martu je naplaćeno 32,3 milijarde dinara PDV-a, što je nominalno za 15,5 odsto više nego u martu 2012., a realno za 2,9 odsto. Od akciza je pristiglo 11,9 milijardi dinara što je realni rast od 27,8 odsto, a od carina 3,1 milijardu, što predstavlja realni pad od 15,7 procenata.