Manje kamate, veći profiti

Kao sa su prepisivali “bajku” o državnom budžetu, Od deficita od preko 200 milijardi od pre tri godine(2014.), do suficita u 2017.godini. Sve isto. Poslednje tri godine “zlatno doba” banaka i budžeta. Sve im se “posrećilo”. Na teret privrede i građana. Kod banaka i budžeta sve više, na drugoj strani sve manje. Niske stope rasta i male plate i penzije. Ako nemaš da platiš, tu su ti banke. Pa se zaduži. Mnogi misle da to nije slučajno. Nego koordinirano kroz zajedničku saradnju. Kako bi premijerka rekla, na ovom segmentu se digitalizacija prvo “primila”. Država i banke su potpuno “ogolele” svoje klijente. Kako je to nekada čuveni ekonomista Džon Kenet Galbrajt zapisao “što više banke imaju podataka o nama, u toj meri mi manje postojimo”. Slobodno je mogao dodati i državu. Predzeća i građani sve više postaju dobrovoljne “sluge” države i banaka. (U kakvoj su samo zabludi bili stari filozofi, koji su tvrdili da demokratija znači potpuno suprotno”). Skinuli se “goli i bosi”(predali sve o sebi moćnim kompjuterima), i stali u red za kredite.

Ispada da su banke, najveći dobitnici naše tranzicije. Političari(neki) se izuzimaju. Uostalom, zato su i došle “svetske” banke. Namirisale profit. Znaju da narod hoće(televizore, aute, frižidere, letovanje), a nema. Da je privreda u “vanrednom stanju”. Idealan ambijent za značajno veće kamate, nego u domicilnim zemljama. Uzmu pare iz svoje centrale, po jedan, ovde daju po tri do deset posto. Ili kupe državne obveznice koje donose po 5 posto. Svi srećni. Nikad manje kamate za “narod”. Nikad veći profiti za banke.

Ako neko kaže, “da, ali i rizici su veći”, očigledno ne zna prave prilike. Paradoklasno, i rizici su sve manji. Iako su privreda i građani siromašni. Stegle banke, kao dahije. Uzmu sve podatke o klijentu, dobro se obezbede hipotekom ili administrativnom zabranom, potpisuje se mnogo raznih “hartija”(gde sve “pristaješ”, samo da bi dobio). Posle ti ostaje samo da kukaš. Uzalud se na nešto žališ, ili pravdaš da nemaš para. Gotovo je. Sve si potpisao. Ako ipak ne možeš, tu su izvršitelji. Uzalud se prikupljaju potpisi za njihovo ukidanje. Preuzeti i skenirani lični podaci i izvršitelji su osnova moći države i banaka. Z koju će se boriti do “poslednjeg izvršitelja”.

U mnoštvu svakodnevnih primera, da izdvojimo nekoliko istinitih priča. Da počnemo od “švajcaraca”. Bankari kažu “ko vam je kriv, što ste uzimali, sve je po ugovoru”. Narod kaže”vi ste nam savetovali i tvrdili da je jeftinije u švajcarskim francima”. Primeri “dobre prakse” u Mađarskoj ili Hrvatskoj, gde su država i banke razumeli svoje “švajcarce”, kod nas ne važe. Ako neko “gore”(Narodna banka ili sudovi), drugačije ne presude, pobednik se zna. Sa sve izvršiteljima. Slično je i sa jednokratnim naknadama za obradu kredita. Koje su nekad veće i od kamatne stope. Uzalud klijenti, struka i dosta sudskih presuda, traže da se ove, navodno “nezakonite” naknade vrate. Banke opet odgovaraju “sve je po ugovoru”. Sa pridruživanjem Narodne banke. Neće i ne sme da se meša u poslovne odnose banaka i klijenata. Isto kao i u slučaju jedne banke, kojoj je naprečac(mnogi tvrde neopravdano i ishitreno), pre tri godine oduzela dozvolu za rad i poslala u stečaj. Da bi u “finalu”klijenti koji nisu mogli da koriste svoje kreditne kartice i “dozvoljene minuse”, umesto izvinjenja(makar), kada je banka u stečaju počela da “juri” svoje dužnike, morali da vrate glavnicu i plate sve redovne i zakonske kamate. Pod pretnjom izvršitelja i zaplene svih “pokretnih i nepokretnih stvari”. Jo jedan paradoks – banka ubira kamate od svojih klijenata, kojima je prinudno prekinula pružanje svojih usluga.

Na strani privrede, tek je “rusvaj”. Nema milosti. Na primer, firme izgradile nove  kapacitete, baš “gde treba”. U preradi mesa i/ili voća i povrća. Za spas sela i države. Taman da počnu, “zafali” para. Za početnu nabavku repromaterijala. Niko ni prstom da makne. Banke se pozivaju na “risk”.(Inače univerzalni alibi banaka. Kad god nešto ne može, oni kažu: “ma pusti, ne daju oni iz riska”), do “države” ne može da stigneš.(Ministar zauzet, sekretari na putu). Počinje “izvršiteljski” scenario. Objekat se prodaje budzašto. Niko se ne sekira, zbog “nekoliko godina koje su pojeli skakavci”. Ne mora ni da proradi. Važno je da su se svi “bitni” naplatili. Ko “šiša” investitora i seljake.

Zato ne vredi lamentirati. Došlo novo vreme. Uloge se izmenile. Država i banke umesto da služe “narodu i preduzećima”, postali su njegovi “gospodari”. Sa sve elektronskim dosijeima i izvršiteljima.Tražili ste, gledajte.