„Manje od jedan odsto javnih nabavki podvrgnuto kontroli“: Povećan broj ponuđača koji ne veruju da će javne nabavke biti zakonite i poštene

Prema ovom istraživanju, koje je sprovedeno sa punoletnim građanima tokom pet dana u oktobru prošle godine, svaki treći građanin naveo je da je barem donekle upoznat sa sistemom javnih nabavki.

To je manji broj u odnosu na prošlu godinu, kada je 41 odsto građana tvrdilo da je upoznato sa ovim sistemom. Pored toga, polovina ispitanih ocenila je sistem javnih nabavki kao dobar, što je za četiri odsto manje nego 2022. godine, dok je 34 odsto njih ovaj sistem ocenilo kao loš.

Na pitanje kako se građani informišu o javnim nabavkama, ubedljivo prva na listi je televizija, gde je oko polovine građana reklo da im je to glavni izvor informisanja. Kao drugi izvor navedene su društvene mreže sa 31 odsto, dok su medijski portali na trećem mestu sa 21 odsto.

Što se tiče informacija o javnim nabavkama, građani i dalje imaju najviše poverenja u ministarstva i to oko trećina ispitanih, na drugom mestu su mediji sa 26 odsto, što je skok od četiri odsto u odnosu na prošlu godinu, što znači da poverenje u medije u toj sferi raste.

Istraživanje je pokazalo i želju građana da znaju kako se budžetska sredstva troše kroz sistem javnih nabavki, pa je tako oko tri četvrtine ispitanih pokazalo interesovanje za to, a kao prioritetnu oblast u koju treba ulagati kroz javne nabavke vide, pre svega, zdravstvo. Nakon toga sledi obrazovanje, a na trećem mestu su infrastruktura i putevi.

Kada su u pitanju kriterijumi koji se odnose na javne nabavke dobara i usluga, za građane je najvažniji kriterijum kvaliteta iako je on značajno opao u prethodne tri godine i to za 14 odsto. Drugi na listi je ekološki kriterijum, koji je doživeo rast od šest odsto u odnosu na 2022. godinu.

Što se tiče ponuđača, prema samoproceni nivoa upoznatosti sa različitim aspketima javnih nabavki, oni se dele na dva gotovo jednaka dela na one koji su donekle ili u velikoj meri upoznati sa trenutnim zakonodavnim okvirom kojim se regulišu javne nabavke i one koji su malo ili nimalo upoznati.

Ipak, ponuđači u velikoj meri, odnosno 75 odsto, ocenjuje kao dobar trenutni zakonodavni okvir kojim se regulišu javne nabavke, a čak 77 odsto njih ocenjuje dobro funkcionisanje e-portala za javne nabavke.

Ono što se ne menja, jeste da se kriterijum najniže cene koristi u najvećem broju postupaka u kojima su ponuđači učestvovali u prethodne tri godine. A kao glavni razlog za to, čak 59 odsto ispitnih navodi da su nabavke zasnovane na kvalitetu rizičnije.

Svega je 16 odsto javnih nabavki u prethodne tri godine u kojima je korišćen neki drugi kriterijum u odnosu na najnižu cenu.

U skoro svakoj devetoj nabavci koju su naručioci sporoveli korišćen je neki drugi kriterijum u odnosu na najnižu cenu. Ključni faktor, kao i prošle godine, zašto se češće ne koristi kriterijum kvaliteta, jeste nedostatak modela na osnovu kojih je moguće utvrditi kriterijume i veći rizik u nabavkama koje se zasnivaju na kvalitetu.

Ono što je zanimljivo, čak devet od 10 naručilaca smatra da poseduje sva potrebna znanja za korišćenje e-portala i organizovanje postupaka javnih nabavki.

Što se tiče kontrole kvaliteta, čak 94 odsto građana mišljenja je da javne nabavke treba da budu strogo kontrolisane. Među ponuđačima je to mišljenje podeljeno, pa tako 48 odsto njih smatra da nalazi kontrole kvaliteta treba da budu kriterijum, dok 36 odsto smatra da ne treba. Takođe, naručioci su u velikoj meri saglasni da nalazi konotrole kvaliteta treba da budu javno dostupni za svakog ponuđača.

Kada je reč o transparentnosti javnih nabavki, gotovo svaki drugi ponuđač i građanin smatraju da one jesu transparentne, dok se više od 80 odsto naručilaca slaže da se javne nabavke sprovode transparantno i u skladu sa propisima.

Oni koji ne učestvuju u određenim javnim nabavkama, kao najčešći razog navode nepoverenje u to da će postupak biti sproveden na fer i tranparentan način, dok je na drugom mestu neispunjavanje uslova za učešće.

Istraživanje je potvrdilo rezultate i iz prethodne dve godine, da naručioci, odnosno 50 odsto njih, opažaju nedovoljan broj ponuđača kao najveći problem u organizovanju i sprovođenju javnih nabavki.

Kao drugi problem navodi se odstustvo javno dostupnog spiska negativnih referenci, a kao treći neadekvatno istraživanje tržišta.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija analizirao je rezultate ovog istraživanja i naglasio da bi ono trebalo da omogući neke bitne uvide državnim organima i da bi bilo dobro kada bi oni tumačili ova istraživanja i menjali svoje politike tamo gde one ne rade kako treba.

On objašnjava da su građani ponekad skloni tome da daju poželjne odgovore umesto realne situacije.

„Zato kada je reč o informisanosti, neke podatke treba uzeti sa rezervom, nisam siguran da zaista 12 odsto građana prati portal javnih nabavki“, kaže Nenadić.

On smatra da bi građane trebalo više uključivati u procese odlučivanja.

„Građani imaju ideju šta bi voleli da se finansira iz budžeta i treba im omogućiti da imaju gde to i da kažu“, naglašava Nenadić.

Jedan od najbitnijih nalaza ovog istraživanja, prema njegovom mišljenju, su oni koji se odnose na razloge zbog kojih ponuđači ne učestvuju u javnim nabavkama.

„Postoji povećanje broja onih koji nemaju dovoljno poverenja u to da će javne nabavke biti zakonite i poštene. Ako imamo takav jedan nalaz, to bi trebalo da bude jasan signal onima koji sprovode kontrolu javnih nabavki da treba odmah da se deli sa javnošću ono što se utvrdi prilikom svake kontrole“, ukazuje Nenadić.

U praksi, kako podseća, manje od jedan odsto nabavki je podvrgnuto kontroli.

Kada bi taj procenat bio veći, smatra on, smanjila bi se i bojazan kod firmi da uzmu učešće u javnim nabavkama.

Nenadić ukazuje i da raste nezadovoljstvo zbog dugotrajnosti postupaka za zaštitu prava.

„Oni zaista traju dugo, duže nego što bi trebalo i nego što piše u zakonu. To je problem i za naručioca i za firme koje konkurišu“, navodi on.

Ako se razmišlja o reformama, dodaje Nenadić, mora i taj postupak da se učini efikasnijim.

On se osvnuo i na projekat EXPO 2027, koji se sprovodi po posebnim uslovima.

„Kada je reč o EXPO-u, tu je glavni problem sam zakon koji je otvorio prostor da se te nabavke ne sprovode po propisima o javnim nabavkama. Još jedan veliki problem sa isključenjem ovog zakona, je da šta god piše u nekoj drugoj uredbi, postojaće problem sa zaštitom prava“, kaže Nenadić.

On naglašava da ni hitnost za ove radove koji se odnose na „EXPO 2027“ nije dovoljno dobro opravdanje, jer i u samom zakonu postoji mogućnost da se neke stvari sprovedu brže.