Manje od trećine onih koji izdaju stanove strancima plaća porez

Ukupni prihod od turizma se u prošloj godini procenjuje na oko 1,2 milijarde evra, a ako se nastavi godišnji rast noćenja stranih turista od 18 odsto iz januara ove godine na kraju 2018. bi prihodi od turizma mogli da dostignu i svih 1,4 milijarde evra. Posao smeštaja pre svega stranih turista već je postao toliko ozbiljan da se i država zainteresovala za njega, posebno što se najveći deo, van hotela, odvija u crnoj zoni. Renata Pindžo, pomoćnica ministra turizma, trgovine i telekomunikacija objavila je preksinoć na skupu na Ekonomskom fakultetu u Beogradu da ministarstvo priprema projekat na nacionalnom nivou koji će regulisati proces izdavanja stanova turistima, poznatiji kao „stan na dan“. Prema njenim rečima sprema se reforma poreskog tretmana fizičkih lica koje iznajmljuju smeštaj sa do 30 ležaja. Prema sadašnjoj regulativi porez na prihode od iznajmljivanja nekretnina je 20 odsto, ali nakon odbijanja troškova, efektivna poreska stopa je 15 odsto. Dakle, ako je mesečna kirija 100 evra, stanodavac mora da plati porez od 15 evra. Jedini problem je što retko ko taj porez plaća. Pindžo je najavila da će novi sistem doneti smanjenje poreske stope, ali da će se raditi na prijavi i plaćanju boravišne takse, kontroli njenog plaćanja, kao i na uvođenju sistema onlajn prijave i odjave gostiju i elektronskog sistema u koji će biti uvezan MUP, Poreska uprava, lokalna samouprava i Ministarstvo turizma. Ovaj sistem bi trebalo da bude uspostavljen za dve godine jer će biti potrebno menjati zakone.

Biznis iznajmljivanja stanova na dan i to pre svega stranim turistima postao je prilično rasprostranjen posao u Beogradu i Novom Sadu koji ljudima koji se time bave donosi fine prihode. U zavisnosti od lokacije, opremljenosti, veličine i drugih faktora zakup apartmana u Beogradu košta od 15 do više od 200 evra na dan. Koliko se ovo isplati govori i pojava da ljudi iznajmljuju stanove uglavnom u centru grada na duži rok, regularno sa mesečnom kirijom, a onda ih reiznajmljuju strancima na dan. Zarada od iznajmljivanja na dan može biti i dvostruko veća od onoga što se plaća originalnim vlasnicima stana za kiriju.

Na ovo je ukazala i Pindžo rečima da izdavanje stanova turistima više nije usmereno na klijente koji traže samo jeftin smeštaj. Ona je ocenila da pojedinci iznajmljuju tuđe stanove da bi ih izdavali turistima i pri tome „ne žele da ih kategorišu kod lokalne samouprave i plaćaju porez, već sklapaju ugovore o izdavanju stana i plaćaju neke minimalne nadoknade“.

Predlog ministarstva turizma je prema rečima Pindžo da se uvede paušalno oporezivanje zasnovano na raspoloživim kapacitetima po nekoj primerenoj niskoj stopi da bi se proširila baza onih koji se oporezuju. Takođe, da se reformiše sistem plaćanja boravišne takse za istu tu kategoriju lica i da se uvede kroz sistem elektronske uprave usluga koja se nudi građanima, sistem elektronske prijave i odjave svih gostiju, koja bi bila besplatna i obavezujuća.

„Cilj je odvojiti evidenciju o ostvarenom prometu, evidenciju gostiju i plaćanje poreza“, navodi se u odgovoru Danasu.

Ovo je problem sa kojim se suočavaju sve zemlje koje iole zarađuju od turizma. U mnogim zemljama ili gradovima su onlajn servisi kao što je Air B’n’B zabranjeni, kao na primer u Berlinu, dok je recimo Buking travel (Booking travel) zabranjen u Turskoj. Razlog je što ljudi iznajmljuju svoje ili tuđe stanove, ne kategorizuju ih, ne prijavljuju i ne plaćaju porez. Slovenačke vlasti su krajem prošle godine pozvale svoje građane da prijave prihode od iznajmljivanja stanova do kraja januara kako ne bi platili kazne od 400 do 30.000 evra. Inače oni procenjuju da je u Sloveniji 200.000 noćenja ostvareno iznajmljivanjem apartmana preko Air B’n’B i Bukinga.

Aleksandar Seničić, generalni sekretar JUTA-e ističe da nema potrebe za novim porezima pošto već imamo regulativu i oni koji rade regularno već plaćaju poreze, ali da je neophodno da se zapreti ozbiljnim sankcijama onima koji rade na crno.

„Imamo akciju turističke inspekcije i neki prestupnici su uhvaćeni, ali rad na crno je dominantan način poslovanja. To je problem i u drugim zemljama“, ocenio je Seničić.

Iz jedne od mnogobrojnih agencija koje se bave iznajmljivanjem apartmana na dan procenjuju da porez plaća oko 30 odsto rentijera. Oni ističu da bi porez značio poskupljenje zakupa apartmana za nekoliko evra.

„To se vidi i iz toga što su apartmani koji su kategorisani već sada skuplji od nekategorisanih“, ističe naš sagovornik.

Upućeni smatraju da bi smanjenje poreza, koji ocenjuju kao visok, moglo doprineti većem broju prijavljenih stanova, a takođe kažu i da bi trebalo pojednostaviti prijavu stanova za fizička lica. Na primer u Hrvatskoj fizičko lice može da se prijavi kod turističke organizacije i stekne pravo da izdaje račune bez da se registruje pravno lice ili kao preduzetnik. Kod nas neki, kada im mušterija traži račun, to rade preko agencija koje pružaju usluge smeštaja kako sami ne bi morali da plaćaju knjigovođu.

U Beogradu se putem sajta Booking.com izdaje nešto preko 2.000 stanova, a na nivou cele Srbije oko 5.000.

Ono što je nejasno je kako će država uspeti da natera da porez plaćaju oni koji preko interneta traže zakupce, kada ima velikih problema da nađe regularne stanodavce koji iznajmljuju stanove na duži rok. Poreska uprava je 2016. godine krenula u kampanju naplate poreza na prihode od kirije, ali po svemu sudeći nije ostvarila značajniji rezultat. Niko ne zna koliko se u Srbiji stanova iznajmljuje, a najbolja procena je na osnovu popisa iz 2011. godine po kom je 122.500 stanova prijavljeno da se izdaje, a navodno u još 137.000 je prijavljeno da žive rođaci. Takođe, neke procene su da je do pet odsto stanova koji se izdaju prijavljeno i to se odnosi na ambasade i strane kompanije.