Manje para za gubitaše, više novca za plate i penzije

O razlozima koji su vodili Fond da pristane na novo finansiranje propalih firmi, o dogovoru za Azotaru, Petrohemiju i Bor, povećanju plata i penzija, fiskalnoj konsolidaciji, budućim otkazima i opasnostima, za Danas govori Džejms Rouf, šef misije MMF-a za Srbiju.

* MMF se u početku protivio podizanju plata i penzija, ali ste na kraju pristali. Zašto?

– Mi se ne protivimo većim platama i penzijama. Radi se samo o redosledu radnji i obimu povećanja. Ovaj program ima za cilj povećanje dohotka u Srbiji. Želimo da ekonomija raste, da radnici u privatnom sektoru imaju veće zarade, kao i zaposleni u javnom sektoru i penzioneri. I postižu se rezultati. Svedoci smo ekonomskog rasta i povećanja državnih prihoda koji su stvorili prostor za ta povećanja. Takođe, vidimo da je inflacija očuvala realnu vrednost plata i penzija.

Međutim, videli smo u prošlosti šta može da se dogodi kada država pokuša da poveća plate u javnom sektoru i penzije, a da to sebi ne može da priušti: nađete se u fiskalnoj krizi, recesiji i svi na kraju budu siromašni.

* Ova priča se ponavlja svake godine, pa će tako verovatno i sledeće. Hoće li u 2017. biti dovoljno fiskalnog prostora da Vlada opet digne plate i penzije?

– Kada se radi o narednoj godini, trebalo bi da pogledamo inflaciju. Smatram da ne bi trebalo očekivati velika povećanja plata u javnom sektoru i penzija dok je inflacija niska. A ako govorimo o prioritetima, tokom vremena se to može postići ali treba ići postepeno.

* Preduzeća kao što su Azotara, Petrohemija, RTB Bor ograničavaju fiskalni prostor za veće penzije i plate tako što gomilaju sve više dugova koje na kraju pokriva država.

– Veoma je važno napraviti vezu između onoga što država želi da bude u stanju da uradi u smislu pomaganja građanima i gubitaka koje stvaraju neka od ovih preduzeća. Od presudnog je značaja da se ova preduzeća restrukturiraju tako da postanu održiva ili da se likvidiraju da bi se sprečilo gomilanje dugova, zato što su već godinama izvor značajnih fiskalnih troškova. Svako preduzeće je drugačije. U slučajevima kao što su Resavica i RTB Bor, radi se o preduzećima koja se nalaze u manje razvijenim regionima, pa planovi restrukturiranja moraju da budu postepeni i da uzmu u obzir socijalne implikacije. Podrška tim preduzećima u budućnosti treba da se obezbeđuje putem transparentnih budžetskih subvencija, umesto kroz akumulaciju dugovanja. Vlada se obavezala da će pozabaviti problemima svih ovih preduzeća. Za Resavicu to znači zatvaranje najmanje profitabilnih rudnika…

* A restrukturiranje RTB Bora?

– U RTB Boru se govori o privatizaciji. Ali je potrebna dobra analiza koja bi utvrdila koji delovi preduzeća prouzrokuju gubitke i treba da se zatvore. Takođe, tom preduzeću je potreban profesionalniji pristup upravljanju da bi se sprečila akumulacija gubitaka i dugova, kao i da bi se pronašli načini da se smanji višak zaposlenih. Kao što sam već rekao, svesni smo da se ta preduzeća nalaze u manje razvijenim regionima, te je potrebno uzeti u obzir socijalne troškove.

* Ako pogledamo Petrohemiju i Azotaru, da li je u njima situacija bolja ili će i njima i dalje biti potrebna podrška države?

– Restrukturiranje Petrohemije koje je u toku trebalo bi da dovede do toga da u narednom periodu to preduzeće ne predstavlja teret po državu. Oni vrše restrukturiranje svojih dugova, dogovaraju se sa dobavljačima oko povoljnijih uslova. Azotara je težak slučaj. Ne bi trebalo da dobija subvencije u budućnosti. Saglasili smo se da gas treba da se im se isporučuje samo na bazi avansnih plaćanja celokupnog iznosa. Ova preduzeća bi mogla da dovedu do troškova koji daleko prevazilaze njihov privredni značaj. Takvi gubici prosto treba da prestanu.

* S obzirom na sve to, da li ste zadovoljni rešenjima koja je predložila Vlada? Da li ih smatrate održivim?

– Smatram da su to prava rešenja, tek treba da vidimo punu realizaciju tokom naredne godine, ali smatram da je pristup Vlade ispravan.

* Čini se da druga strukturna reforma, racionalizacija javnog sektora, kasni u odnosu na plan. Da li će biti još otpuštanja u sledećoj godini?

– Potrebno je da se akcenat premesti sa generalnih smanjenja broja zaposlenih koja su vršena u prve dve godine programa. Cilj su reforme. Ukoliko, na primer, pogledamo zdravstveni sektor, želeli bismo da vidimo racionalizaciju broja nemedicinskog osoblja, ali bi mogao da se poveća broj medicinskog osoblja. Više to nije toliko pitanje smanjenja broja zaposlenih koliko pokušaja da se dođe do njihovog pravog broja. Ključno pitanje za 2017. će biti reforma obrazovanja, gde se do sada nije puno toga uradilo. Vlada se obavezala da će, na vreme za novu školsku godinu, izraditi planove za usklađivanje broja nastavnog osoblja sa brojem učenika i reformisati nastavni plan da bi se pomoglo učenicima iz Srbije da budu konkurentni u modernoj ekonomiji. Ne očekujemo velika dodatna smanjenja ukupnog broja zaposlenih, ali bismo želeli da vidimo bolju raspodelu po različitim sektorima.

* Da li postoje konkretni brojevi?

– Pretpostavka koja je korišćena pri projektovanju mase zarada je smanjenje za oko 5.000, ali to nije u fokusu programa, ne radi se o preciznom broju.

* Premijer Vučić je najavio mogućnost smanjenja poreza i doprinosa na zarade, kao i nekih drugih poreza. Šta mislite o tim merama?

– Budžet za narednu godinu je upravo usvojen, tako da ne možemo u suštini da govorimo promenama poreza za 2017. godinu. Kada se radi o 2018. godini, smatram da ako fiskalni rezultati i dalje budu iznad projektovanih, to je nešto o čemu će moći da se razmišlja. Naš ekspertski tim će doći u Srbiju u 2017. godini da pomogne Vladi da definiše prioritete i oporezivanje zarada je dobar kandidat za razmatranje. Smanjenje nekih poreza i doprinosa na rad bi pomoglo da se poveća dohodak građana i podstaklo zapošljavanje. To će, međutim, pre svega zavisiti od držanja rashoda pod kontrolom.

Opšte uzev, i dalje vidimo Srbiju kao zemlju sa relativno visokim nivoom tekućih rashoda, posebno ukoliko pogledamo potrošnju na plate i penzije i neke od subvencija. Smatram da je važno da se nastavi sa smanjenjem rashoda i to je najbolji način da se stvori prostor za snižavanje poreza.

* Deficit od 1,7 odsto BDP za narednu godinu je veći od deficita koji će biti ostvaren u ovoj godini. Da li to znači da u narednoj godini više neće biti mera štednje i da je fiskalna konsolidacija završena?

– Smatram da je veliki deo prilagođavanja već odrađen. Od početka programa smo imali trajno strukturno fiskalno prilagođavanje od oko četiri odsto BDP-a. To je verovatno najveći deo onoga što je potrebno da bi se dug stabilizovao na silaznoj putanji. Neke dodatne mere su predviđene za 2017. godinu, ali su relativno manjeg obima. U narednom periodu očekujem da će biti još konsolidacije, kroz veće prihode zahvaljujući bržem ekonomskom rastu i boljem administriranju poreza.

* Koji su rizici po postizanje projektovanog deficita u narednoj godini?

– Smatram da, kada govorimo o državnim preduzećima ili reformi državne uprave, najveći rizici potiču od otpora prema reformama sa strane nekih partikularnih interesa u zemlji. To se ne odražava samo na fiskalne uštede, već i na rast. Takođe, postoje pritisci da se poveća potrošnja. Reklo bi se da svi žele iskoriste priliku koju pruža poboljšanje fiskalne pozicije.

* Jedna od strukturnih reformi je bila reforma Poreske uprave, ali do sada se nije puno toga učinilo na tu temu.

– Treba imati na umu činjenicu da je siva ekonomija još uvek prilično velika i, po najnovijim podacima, još uvek raste. Smatram da postoji potencijal da država nepokolebljivo sprovede strategiju za borbu protiv sive ekonomije. To bi uticalo na povećanje poreskih prihoda. Reforma Poreske uprave napreduje, ali je sigurno da još puno toga treba učiniti. Vlasti planiraju restrukturiranje strukture organizacionih jedinica, čime bi ona postala delotvornija i efikasnija. Takođe, potrebno je staviti veći akcenat na velike poreske obveznike i oblasti najvećeg rizika po naplatu poreza. MMF je imenovao stalnog savetnika u Beogradu u cilju pružanja podrške vlastima u pogledu ovih reformi.

* Da li Vas je iznenadio rast BDP-a Srbije u ovoj godini, s obzirom na to da je MMF krenuo od projekcije koja je bila znatno ispod 2,7 odsto?

– Rast predstavlja veoma prijatno iznenađenje za program. Očekivali smo da će fiskalna konsolidacija imati veći negativni efekat na rast. Međutim, snaga fiskalne i makroekonomske stabilizacije je ulila veliko poverenje, što je dovelo do povećanja investicija i izvoza. Još jedan faktor su cene nafte i berzanskih proizvoda koje su znatno ispod projektovanih. To je pomoglo da se inflacija zadrži na niskom nivou i da porastu dobit i prihodi, što je takođe dovelo do porasta investicija.

* Da li očekujete da će se nešto slično ponoviti i naredne godine?

– Očekujemo određeno dodatno ubrzanje rasta u 2017. godini, ali ne očekujemo ponovo veća iznenađenja.

* Da li bi eksterni faktori kao što su cene nafte ili upravo podignute kamatne stope Federalnih rezervi mogle da ugroze rast?

– Vidimo određena povećanja cena nafte, ali ništa što bi predstavljalo razlog za zabrinutost. Tržišta su očekivala podizanje kamatnih stopa Federalnih rezervi, tako da ne očekujem veće posledice.

Telekomova budžetska zabuna

* U budžetu za 2017. Vlada je planirala rast prihoda od državnih preduzeća sa osam milijardi dinara u 2016. na 15,5 milijardi dinara u 2017. godini. Otkud to?

– Cela ta razlika se odnosi na Telekom Srbija. Kada je pripreman budžet za 2016. godinu, nije se računalo na dividende od Telekoma zbog planirane privatizacije. Pošto Telekom nije privatizovan, u 2016. je bilo velikih dividendi, koje se očekuju i u 2017. godini. U 2016. prihodi iz dobiti državnih preduzeća će verovatno iznositi oko 20 milijardi dinara, tako da 15,5 milijardi svakako nije optimistična projekcija za 2017. godinu.

Šta posle programa sa MMF-om

* Iz ranijih iskustava sa aranžmanima sa MMF-om, znamo da su vlade posle programa obično počinjale da troše više. Postoji li rizik da se tako nešto ponovi sad? Da li bi novi aranžman sa MMF-om to mogao da spreči?

– Rizik od fiskalne relaksacije uvek postoji. Po Srbiju bi svakako bilo veoma negativno i nepovoljno da baci u vodu toliki trud i poboljšanja postignuta do sada. To bi obeshrabrilo strane investitore i moglo bi da ugrozi proces evropskih integracija. A što se tiče novog aranžmana sa Fondom, to je pitanje za srpske vlasti. Program koji se sada realizuje je program Vlade a ne MMF-a koji nalaže da nešto mora da se uradi. Mi podržavamo ovaj program, njegov cilj – dovođenje fiskalne situacije u red – veoma je bio jasan i vlasti su bile uspešne u tome. Politička podrška zadržavanju snažnih fiskalnih politika je od ključne važnosti za Srbiju, sa ili bez programa sa MMF-om.