Manje za subvencije, PIO i vojsku, više za MUP, plate i infrastrukturu

U budžetu je za investicije izdvojeno skoro 200 milijardi dinara (198,9 milijardi), što je za 18 milijardi više nego u rebalansu budžeta za ovu godinu.

Ipak, prema rečima ministra finansija Siniše Malog, ukupno sa budžetima lokalnih samouprava, javne investicije će dostići 260 milijardi dinara ili 4,5 odsto BDP-a i pre svega će ići u železničku i putnu infrastrukturu.

Budžetska izdavanja za investicije u 2019. godini bila su kritikovana od strane Fiskalnog saveta zbog previsokih izdvajanja za nabavku opreme i oružja vojske i policije od preko 46 milijardi dinara s obzirom da ove investicije neće doprineti privrednom rastu za razliku od investicija u infrastrukturu.

Ove godine u delu budžeta koji opisuje kapitalne projekte navodi se ulaganje u MUP od 11 milijardi dinara, od čega najviše za modernizaciju helikopterske jedinice – četiri milijarde dinara i fazu dva uspostavljanja video-nadzora u saobraćaju 1,6 milijardi dinara.

Ipak, na razdelu MUP-a planira se i 19 milijardi dinara za zgrade i građevinske objekte, što je 2,5 puta više nego prošle godine. Budžet Ministarstva odbrane manji je za oko 10 milijardi dinara nego u 2019. godini, smanjen je sa 103 na 92,4 milijarde dinara. Izdvajanja za mašine i opremu su smanjena sa 27,4 na 15,5 milijardi dinara.

Ukupno, to znači da se investicije u vojsku i policiju oko 46 milijardi dinara ili na sličnom nivou kao ove godine. Pozitivno je da to znači da sav rast državnih ulaganja ide u infrastrukturu.

Inače, za period od narednih pet godina koji počinje od sledeće godine najavljen je Nacionalni investicioni plan od oko 12 milijardi evra, odnosno od dve do 2,5 milijardi evra godišnje, a kako je javnosti on predstavljen to bi trebalo da budu nove investicije.

Međutim, jasno je da o tome nema govora već da se radi o ukupnim ulaganjima države koja će sledeće godine iznositi 2,2 milijarde evra.

Saša Ranđelović, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, pozdravlja odluku države da investicije podigne na ovaj nivo, ali upozorava da to nije dovoljan uslov da bi se osetili puni efekti tih ulaganja.

„Investicije su dostigle 4,3 do 4,5 odsto BDP-a i na tom nivou bi trebalo da ostanu u narednih deset godina. Ipak, da bi se efekti stvarno osetili neophodno je da se uvede selekcija projekata i da se poveća efikasnost, a to znači veću transparentnost u javnim nabavkama. Postoji utvrđena metodologija ocene projekata u javnom sektoru, posebno telo u Ministarstvu finansija bi trebalo time da se bavi, a ne da se projekti određuju ad hok ocenama“, napominje Ranđelović.

Inače, jedna od zamerki stručnjaka na pravljenje budžeta je što se nigde ne iskazuje detaljna struktura investicija, kao što se ne iskazuje ni raspodela subvencija prema njihovim korisnicima.

Kada se radi o subvencijama za privlačenje investicija one su u 2020. planirane na nešto nižem nivou nego ove godine, sa 11,8 milijardi smanjene su na 9,3 milijarde dinara. Inače i dalje se u budžetu pod ovom stavkom pominju i Fijat kome ove godine ističe ugovor o zajedničkom ulaganju sa državom i Er Srbija koja navodno više ne prima subvencije.

Pored njih na spisku se nalazi više desetina preduzeća koja će ove godine dobiti ili su ranijih godina dobila, a sledeće godine očekuju deo uplate novca za subvencije. Ukupno za subvencije planirano je 95 milijardi dinara, što je skoro 20 milijardi manje nego ove godine, a to se najvećim delom odnosi na smanjenje subvencija za puteve sa 13,8 na 7,9 milijardi dinara.

Budžet često zovu i najvažnijim instrumentom ekonomske politike jedne vlade. Proračun za narednu godinu pravljen je pod pretpostavkom privrednog rasta od četiri odsto.

Vlada je planirala sledeće godine rast poreskih prihoda za 40 milijardi dinara i ujedno rast većine poreskih prihoda. Međutim, iako je planiran rast prihoda od PDV-a od blizu 40 milijardi dinara, država je u odnosu na rebalans iz ove godine planirala smanjenje PDV-a u zemlji za 5,4 milijardi dinara i povećanje PDV-a iz uvoza za čak 38 milijardi dinara što može da ukazuje na očekivano smanjenje prometa u državi, a značajno veći rast uvoza i posledično širenje spoljnotrgovinskog deficita.

Država će smanjiti i pritisak na javna preduzeća, pa umesto 17,7 milijardi dinara u 2019. planira da naplati na ime dividende 11,5 milijardi od javnih i državnih kompanija. Takođe se gube i prihodi od smanjenja zarada u javnom sektoru s obzirom da je taj zakon ukinut, a ove godine po osnovu toga je u budžet uplaćeno 13,4 milijarde dinara. Po osnovu plata republički budžet će naredne godine izdvojiti 22,3 milijarde dinara više nego ove godine.

S druge strane, izgleda da je zaustavljen trend smanjenja troškova za kamate po osnovu javnog duga, pa se sledeće godine planira plaćanje 800 miliona dinara više nego ove. Jedna od najvećih ušteda planira se u transferima fondovima obaveznog osiguranja, za 22 milijarde dinara, a od toga PIO fondu 16 milijardi dinara manje uprkos povećanju penzija za nešto preko pet odsto naredne godine, usled indeksiranja penzija sa rastom plata i BDP-om (tzv. švajcarska formula), verovatno se uzdajući u bolju naplatu doprinosa.