Manji PDV na hotelske usluge: krizna ili lobistička mera?

„Uvođenje tzv. Kovid-19 PDV-a po ugledu na većinu evropskih zemalja, treba da značajno ublaži udarac koji je sektor turizma pretrpeo usled posledica pandemije, dok je jedan od predloga da se s Narodnom bankom Srbije razmotri mogućnost produženja moratorijuma na kredite privrednicima ovog sektora“, rekla je nova ministarka uz napomenu da je šteta za ugostiteljski i turistički sektor ove godine milijardu evra.

Ova inicijativa nije nikakva novina, hotelijeri još od 2018. apeluju i zahtevaju da se na ugostiteljske usluge primenjuje niža stopa PDV-a, ali ovakve ideje nisu prolazile kod Ministarstva finansija.

I u avgustu nakon drugog talasa pandemije, kada se govorilo o merama pomoći privredi, prethodni ministar turizma Rasim Ljajić ocenio je da „neke od opcija, poput smanjenja PDV, nisu realne zbog nedostatka novca“.

Oko ove mere i dalje ostaju ista neslaganja između hotelijera i restoratera i ekonomskih stručnjaka.

Georgi Genov, direktor Udruženja hotelijera i ugostitelja HORES, kaže da bi to bila prava, sistemska mera koja bi restoraterima pomogla i kratkoročno i u dugom roku.

„Smanjenje PDV-a je izuzetno efikasna mera za oporavak restorana i hotela. Ona može dovesti i do smanjenja cena, povećanja zaposlenosti i veće poreske discipline, jer će se isplatiti ugostiteljima koji rade na sivo da uredno izdaju fiskalne račune. Mi smo i ranije podnosili ovakve inicijative, ali mislimo da je sada vreme sazrelo da se to i usvoji. Takođe, treba voditi računa i o konkurentnosti, jer ako svuda u okruženju primenjuju niže stope PDV-a mi ćemo biti nekonkurentni“, objašnjava Genov, navodeći primere evropskih zemalja u kojima je nakon smanjenja PDV-a povećan broj zaposlenih i investicije u ovaj sektor.

S druge strane, teška situacija u kojoj su se našli ugostitelji nije promenila mišljenje Fiskalnog saveta.

Član Saveta Nikola Altiparmakov ističe da smanjenje PDV-a nije krizna mera, već lobistička mera koja bi važila samo za deo privrede koji bi se favorizovao u odnosu na ostale.

„Poznato je da je najbolje imati poresku stopu jednaku za sve. Osim toga, to je neefikasna mera i to smanjenje poreza završiće u džepovima vlasnika, a ne u manjim cenama. Kada smo smanjili PDV-a na hardver i softver kako bi se kompjuterski opismenilo stanovništvo, pokazalo se da kompjuteri u Srbiji nisu bili ništa jeftiniji nego u Bugarskoj u kojoj je bio veći porez i da su svu dobit uzeli trgovci, a ne građani“, objašnjava Altiparmakov.

Pored toga, on napominje i da ako nekom treba pomagati to su zaposleni, a ne vlasnici hotela.

„Oni su svesno odlučili da investiraju u hotele, znajući da na taj sektor kriza ima veliki efekat, ali im je išlo i mnogo bolje nego ostalima pre krize“, objašnjava Altiparmakov.

Od 2018. godine hotelijeri i ugostitelji pokušavaju da izbore smanjenje poreza na dodatu vrednost za svoje usluge, ali bezuspešno.

Jedan od najglasnijih zagovarača ove mere bio je Tomislav Momirović, vlasnik Mona hotela.

Ovog puta njegovih izjava nema, ali zato on sedi u Vladi Srbije kao ministar građevinarstva pa bi ovaj put mera smanjenja PDV-a mogla naići na blagonakloniji prijem kod ministra finansija.

Moratorijum na investicione kredite

Pored smanjenja PDV-a hotelijeri i restorateri zatražili su i moratorijum na investicione kredite za one koji su u periodu pre krize ušli u investicije. Treći zahtev je da se sezonci koji rade u ugostiteljstvu uključe u zakon kojim se omogućava prijava sezonskih radnika u poljoprivredi. Kako objašnjava Genov, u ugostiteljstvu nije toliko izražena sezona zima-leto, koliko u okviru sedmice, na vikend i radne dane.