Manjinski vlasnik za 15 miliona evra

Dok jedni smatraju da to i nije tako loš potez jer se radi o ulaganju u proizvod koji bar zasad ima siguran plasman, drugi tvrde da bi i domaćim preduzećima, poput IMT-a ili IMR-a, koji takođe uz modernizaciju mogu da daju dobar izvozni proizvod, takva injekcija i te kako obezbedila budućnost. Država bi u njima mogla da obezbedi i većinski udeo, a doprinelo bi i politici proklamovanje štednje, jer bi ih skinula sa spiska firmi u restrukturiranju, potenciraju protivnici.

Potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević kaže da je za privrednike ovaj potez ponižavajući. „Zašto se ulaže 15 miliona evra kada s tim parama može da zaposli ne 700 ljudi, već pet puta toliko“, ističe Knežević za Danas.

– Apsolutno je nejasno zašto država ulaže toliki novac poreskih obveznika da bi postala manjinski vlasnik. Pritom, niko ne zna koliki je to manjinski udeo, nigde nije saopšteno – napominje Knežević i nudi državi da i sa tekstilcima uđe u sličan aranžman. On kaže da su privrednici i svi ostali koji doprinose budžetu sada uložili u Gorenje i ističe kako bi onda valjda svi trebalo da očekuju da izvuku neku dobit iz toga.

Međutim, ekonomista Ivan Nikolić kaže za Danas da je Gorenje prepoznatljiv brend i da za njegove proizvode postoji sigurna tražnja. On dodaje da na tu dokapitalizaciju ne treba gledati kao na ulaganje u stranu firmu, jer svako ko radi u Srbiji, zapošljava naše ljude i ovde plaća porez može da se smatra domaćim preduzećem.

– Mislim da je ovo sličan aranžman kao sa Fijatom, država je uložila, postala jedan od vlasnika i taj projekat je krenuo. Ovog puta su izabrali Gorenje, kompaniju koja je izvozno orijentisana i dobro posluje. Problem je kad ulažete u projekte koji su neizvesni, odnosno čija je perspektiva neizvesna, u ovom slučaju to nije – napominje Nikolić.

Prema predugovoru koji je potpisan u Zaječaru, najviše novca iz te dokapitalizacije namenjeno je za modernizaciju Fabrike mašina za pranje veša u ovom gradu. Plan je da država Srbija, koju su predstavljali potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić i ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, sa kompanijom Gorenje u naredne dve godine zajednički investiraju 22 miliona evra samo u zaječarsku fabriku. To bi, između ostalog, podrazumevalo posao za 200 radnika u Zaječaru, a ukupno 700 radnika u svim fabrikama Gorenja u Srbiji. Gorenje, prema tom dokumentu u naredne tri godine u Srbiji treba da poveća proizvodnju sa 108 na 230 miliona evra, izvoz sa 95 na 210 miliona u 2016, a zajednički će se ulagati u proširenje proizvodnje kućnih aparata u fabrikama u Zaječaru, Valjevu i Staroj Pazovi.

Prema rečima Dinkića, Gorenje je za prvih šest meseci ove godine sedma kompanija na listi najvećih izvoznika iz Srbije i do kraja godine očekuje da izvoz dostigne i do 140 miliona evra. Član Uprave Gorenja Branko Apat rekao je da ta kompanija ostvaruje do 1,4 milijarde evra prometa, pri čemu je druga najvažnija lokacija za proizvodnju Srbija, iz koje se izvozi više od 90 odsto proizvodnje na tržišta Rusije, Nemačke, Ukrajine, Hrvatske, Slovenije. Gorenje je u Srbiji, prema njegovim rečima, investiralo 100 miliona evra, a trenutno zapošljava 1.300 radnika.

Otvorena nova fabrika u Valjevu

Valjevo – Gorenje je otvorilo juče u Valjevu svoju drugu fabriku rashladnih uređaja, u čiju izgradnju je uložen 21 milion evra, a presecanju vrpce prisustvovali su osim direktora kompanije i premijer Ivica Dačić i ministar Mlađan Dinkić. Do sada je u fabriku u Valjevu investirano više od 50 miliona evra, a posao je dobilo 1.100 radnika. Plan je da se godišnje proizvodi 800.000 frižidera i zamrzivača, a prema najavama, 85 odsto te proizvodnje će se izvoziti u zemlje Evrope i Bliskog i Dalekog istoka. Prvu fabrika u ovom gradu Gorenje je otvorilo pre sedam godina.

Gubici

Prema pisanju slovenačkog Dnevnika, u prva tri meseca ove godine Gorenje je poslovalo s gubitkom od 4,3 miliona evra. U istom periodu prošle godine Gorenje je ostvarilo neto dobit od 3,7 miliona evra. Prodaja na tržištima istočne Evrope u prvom kvartalu porasla je 2,1 odsto na 151,6 miliona evra, a u zapadnoj Evropi pala je 3,7 odsto na 117,2 miliona evra. Na tržištima van Evrope prodaja je pala 11 odsto, na 20,6 miliona evra.