Izveštaj Marija Dragija o konkurentnosti Evrope: EU je 80 odsto zavisna u digitalnim industrijama, zaostaje za SAD i Kinom

Naime, EU u poslednjih 20 godina značajno zaostaje za SAD. Mereno BDP-om, jaz sa Amerikom se sa 15 odsto u 2002. povećao na 30 odsto u 2023. godini, piše Katarina Stančić, jedan od autora Makroekonomskih analiza i trendova (MAT).

Veliki deo ovog jaza objašnjava se padom evropske produktivnosti naročito u pogledu razvoja tehnološkog sektora. Svega četiri od 50 najvećih tehnoloških kompanija dolaze sa tla Evrope.

Dragi predlaže tri oblasti u kojima treba preuzimati dugoročne akcije: favorizovanje inovacija, dekarbonizacija i jačanje bezbednosno-odbrambenih kapaciteta.

Prema njegovoj analizi, kompanije koje razvijaju inovativne tehnologije se u Evropi suočavaju sa rigidnom regulativom i nedostatkom investicija za startap kompanije i mala preduzeća koja bi mogla da postanu lideri u tehnološkom sektoru. Zbog toga mnoge odlaze u inostranstvo, pre svega SAD, ali i u druge zemlje gde će lakše obezbediti sredstva za razvoj.

Kako ističe Dragi, EU će sve više morati da se osloni na digitalizaciju i integraciju novih tehnologija poput veštačke inteligencije (AI), klauda i kvantnog računarstva u tradicionalne industrije, pogotovo u farmaceutskoj i automobilskoj industriji, ali i u oblasti transporta i energetike.

Prognoze su da bi veštačka inteligencija mogla donositi između 60 i 110 milijardi dolara godišnje farmaceutskoj industriji.

Prema Dragiju, glavni fokus kada je u pitanju porast produktivnosti trebalo bi da ide u pravcu obrazovanja, unapređenja kompeticija i veština radne snage. Evropa ima dosta talenata i relativno dobar obrazovni sistem, ali je nepripremljen za tehnološke promene, što pokazuju i podaci prema kojima čak 42 odsto Evropljana nema osnovne digitalne veštine. Uz to, ubedljivo najbolje rezultate PISA testova postižu azijske zemlje.

Smanjivanje zavisnosti EU u oblasti energetike

Gubitak pristupa jeftinom gasu iz Rusije i porast cene energenata, nakon početka rata u Ukrajini, značajno su uticali na posustajanje EU u globalnoj trgovini. Trenutno, kompanije iz EU plaćaju dva do tri puta veću cenu struje nego američke kompanije, a cene gasa su čak četiri do pet puta više.

Na udaru su, pre svega, hemijska industrija, proizvodnja osnovnih metala, proizvodnja nemetalnih minerala i proizvodnja papira, odnosno sve energetski intenzivne industrije. Njihova proizvodnja je za deset do 15 odsto niža nego u 2021. godini.

Zbog toga će dekarbonizacija, odnosno prelazak na stabilnije i jeftinije izvore energije biti ključna za porast evropske kompetentnosti.

Međutim, za održiv rast neophodno je usklađivanje klimatskih politika sa konkurentnošću kroz direktne investicije u obnovljive izvore energije i automobilsku industriju, navodi se u izveštaju.

I ponovo se rigidna regulativa i administracija pojavljuju kao glavna prepreka. Investiranje u nove energetske kapacitete zahteva studije izvodljivosti koje traju po nekoliko godina, a obično je još toliko vremena potrebno za dobijanje dozvola za te tehnologije.

EU bi mogla da izgubi primat u čistim tehnologijama, sa udelom od preko 20 odsto u svetskim održivim tehnologijama poput vetroturbina, elektrolizatora i nisko-karbonskih goriva. Pritom, EU je drugo po veličini tržište za solarne fotonaponske sisteme, vetroturbine i električna vozila.

U 2023. godini učešće kineskih električnih automobila u EU je u odnosu na 2015. kada je iznosilo pet odsto, dostiglo 15 odsto.

EU se suočava sa jakom konkurencijom iz Kine koja subvencioniše proizvodnju čistih tehnologija sa duplo više sredstava, dok su IRA aktom (Inflation Reduction Act) SAD predvidele 40 do 250 milijardi dolara ulaganja u čiste tehnologije.

Rizik po bezbednost

Pod okriljem SAD koja je održavala geopolitičku stabilnost EU je bila oslobođena briga oko bezbednosti i odbrane. Na narušavanje bezbednosti uticali su zaoštreni odnosi između SAD i Kine, izbijanje fizičkih i hibridnih ratova kao i nestabilnosti na afričkom kontinentu.

Sektor odbrane EU, mada ima godišnji prihod od 135 milijardi evra i veliki izvoz proizvoda poput podmornica, tenkova i transportnih letelica, ipak pati od nedovoljnog ulaganja, koji su na nivou jedne trećine izdataka u SAD, pa samim tim i manjka inovacija.

Rastuće geopolitičke tenzije stvaraju rizik od ekonomskih ratova u kojima se borba vodi oko kritičnih sirovina. Evropska industrija, i to najviše industrija čistih tehnologija i automobilska industrija, zavise od spoljnotrgovinskih partnera.

U proizvodnji digitalnih proizvoda poput poluprovodnika, procesnih čvorova, čipova, klaud usluga, platformi za kvantno računarstvo, kritičnih elemenata za telekom sektor, EU je 80 odsto zavisna od drugih zemalja.

Neophodno je da EU što pre implementira Akt o kritičnim sirovinama dopunjen strategijom koji pokriva sve faze nabavke kritičnih minerala, a takođe mora da iskoristi potencijal svojih domaćih sirovina kroz rudarenje, recikliranje i inovaciju.

Druge zemlje su već započele proces smanjenja zavisnosti. Kina ulaže značajna sredstva u rudnike u Africi i Latinskoj Americi, SAD su aktivirale Dvopartijski zakon o infrastrukturi, kojim se finansira sektor odbrane, a Japan od 2000. godine razvija i implementira strategiju prekomorskih projekata u rudarstvu.

Evropska Unija, pre svega, treba da ima jedinstvenu strategiju koja povezuje inovacije, održivost i bezbednost kako bi osigurala dugoročnu konkurentnost, rast i stabilnost, ističe se u izveštaju.

Autorka je polaznica Danasove škole novinarstva.

Projekat „Danasova škola novinarstva“ je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija.